{"id":5220,"date":"2024-03-31T17:16:01","date_gmt":"2024-03-31T17:16:01","guid":{"rendered":"https:\/\/filmoskopija.com\/?p=5220"},"modified":"2024-07-19T10:44:58","modified_gmt":"2024-07-19T10:44:58","slug":"radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/","title":{"rendered":"Radni\u010dka klasa ide u pakao: Poor eat the Poor"},"content":{"rendered":"
\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t
\n\t
<\/div>\n<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div>\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t

Esej o filmu Radni\u010dka klasa ide u pakao<\/em><\/strong><\/p>\n\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n

\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t
\n\t
<\/div>\n<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div>
\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t

Mladen \u0110or\u0111evi\u0107, trostruki laureat ovogodi\u0161njeg FEST-a (Beogradski pobednik<\/em> za re\u017eiju, Fedeora<\/em>, nagrada Neboj\u0161a \u0110ukeli\u0107<\/em>), u svom reprezentativnom i tematski doslednom opusu kr\u010di prostor za propitivanje problema dru\u0161tvene margine. Akteri porno industrije u Srbiji, gastarbajteri, neafirmisani umetnici zauzimali su sredi\u0161nje polje njegovih dosada\u0161njih filmova, da bi u novom ostvarenju\u2014Radni\u010dka klasa ide u pakao<\/em> (2023, 127\u2019, Srbija, Gr\u010dka, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Rumunija)\u2014protagonista iznova bio kolektivni lik autsajdera. Kroz naslovno referisanje na Petrijev film Radni\u010dka klasa ide u raj <\/em>(La classe operaia va in paradiso<\/em>, 1971, 125\u2019, Italija) i nadovezuju\u0107e lokalne asocijacije[1]<\/a>, \u0110or\u0111evi\u0107 dinamizuje usnulu radni\u010dku klasu, preusmeravaju\u0107i ovoga puta tok kretanja od raja ka paklu.<\/p>\n

Mesto radni\u010dke klase u opsegu nacionalne kinematografije po\u010delo je u proteklih nekoliko godina da se pomera ka centru. Pored nemalog broja ostvarenja \u010diji protagonisti u socio-ekonomskom pogledu pripadaju radni\u010dkoj klasi, poput filmova Tilva Ro\u0161<\/em> (2010, Nikola Le\u017eai\u0107), Varvari<\/em> (2014, Ivan Iki\u0107) ili Teret<\/em> (2018, Ognjen Glavoni\u0107), tek se tokom proteklih nekoliko godina (ponovo) intenziviralo otvoreno referisanje na radni\u0161tvo kao dru\u0161tvenu grupu, odnosno njenu borbu za prava i nu\u017enost podizanja klasne svesti. Interesovanje za ovu problematiku koje decenijama unazad koincidira sa uslovima vanfilmske realnosti\u2014tranzicionim i privatizacijskim obespravljivanjem radni\u010dke klase\u2014u novom filmu Mladena \u0110or\u0111evi\u0107a artikulisano je neposredno, ne kroz iskustva njenih pojedina\u010dnih predstavnika, ve\u0107 \u010ditave grupe.[2]<\/a> Kao i u Made in Serbia <\/em>(2005), \u017divotu i smrti porno bande <\/em>(2009), te Sumraku u be\u010dkom haustoru <\/em>(2020), i ovde je okupljen ensemble cast<\/em>[3]<\/a> profesionalnih glumaca poznatih u regionalnim okvirima (Tamara Krcunovi\u0107, Leon Lu\u010dev), sa jedne, i natur\u0161\u010dika, sa druge strane. Oni \u010dine grupu proletera nekada zaposlenih u lokalnoj fabrici koji \u201enakon s\u030cto su u poz\u030caru i sumnjivoj privatizaciji izgubili svoje bliz\u030cnje, u borbi za pravdu pribegavaju natprirodnom.\u201c[4]<\/a> Radni\u010dka klasa kod \u0110or\u0111evi\u0107a, kao ni kod reditelja jugoslovenskog \u201ecrnog talasa\u201c na koje se neretko poziva<\/a>, nije veli\u010dajna. Nasuprot herojskoj retorici socrealizma, koja uz izvesne modifikacije jo\u0161 uvek opstaje u politi\u010dkom diskursu i kojom se autor slu\u017ei kako bi ilustrovao upravo taj diskurs, film predstavlja ljude poklekle pod teretom materijalne i duhovne oskudice. Grupni portret radnika, \u010desto oslikan krupnim planovima, unekoliko podse\u0107a na lica sa Van Gogovih i Domijeovih radova ili ovda\u0161njem kontekstu bliskijih grafika \u0110or\u0111a Andrejevi\u0107a Kuna iz mape Krvavo zlato<\/em> \u2013 lica prizemljena i oblikovana \u017eivotom bez svetla. I mada bi se \u017eivot bez svetla pre mogao shvatiti figurativno, s obzirom da nije re\u010d o radnicima u rudniku, kao u filmovima poput \u010cengi\u0107evih Slika iz \u017eivota udarnika <\/em>(1972), ve\u0107 o fabri\u010dkim radnicima, i ovde je svet zatrpan prljav\u0161tinom i zaga\u0111enjem.<\/p>\n

Fotografija je tako, mada bez neposrednosti dokumentaristi\u010dke estetike Porno bande<\/em>, ve\u010dito mra\u010dna, zgasla. Likovi nale\u0107u na \u0107o\u0161kove gde god se okrenu, a sku\u010denost enterijera ne potire se kadrovima na otvorenom. Od prizora tranzicione teskobe nemogu\u0107e je pobe\u0107i: nedovr\u0161ena gradnja hotela i poodmakla razgradnja fabrike paradigmatski su primeri toga. Nervozna kamera iz ruke Porno bande<\/em> ovde je stabilnija, vi\u0161e deskriptivna nego ekspresivna, a fluidnim kretnjama pribegava se povremeno, uglavnom u te\u017enji da se ocrta kolektivni duh dok se sa ustajalih kafanskih razgovora prelazi na \u010ditanje sudbine u zadnjoj prostoriji. Sirov kvalitet slike ustupa mesto ve\u0107oj vizuelnoj stilizaciji. Za razliku od prethodnih ostvarenja, upliv vanfilmske stvarnosti u Radni\u010dkoj klasi <\/em>ne odvija se na nivou zamagljivanja granica dokumentarno\/igrano, ve\u0107 se omogu\u0107ava verodostojnim ocrtavanjem pejza\u017ea \u2013 izborom lokacija (natrulih kafana, uru\u0161enih fabrika, novopodignutih crkava i hotela), sa jedne, i uvo\u0111enjem raznih elemenata ovda\u0161njeg svakodnevnog \u017eivota, sa druge strane. Lokalna TV stanica, sa predstavom Bogorodice kao logotipom, prikazuje naizmeni\u010dno informativni i rijaliti program, dok motive poput ktitorske kompozicije sa politi\u010dkim (i finansijskim) mo\u0107nicima, te devojke koju kontroverzni investitori kao \u017eivo meso dr\u017ee u fri\u017eideru za potrebe seks turizma, reditelj preuzima direktno iz doma\u0107ih vesti \u2013 dnevnopoliti\u010dke i crne hronike.[5]<\/a> Pa iako je, promatrano u kontekstu celokupnog \u0110or\u0111evi\u0107evog opusa, Radni\u010dkom klasom<\/em> u\u010dinjen najve\u0107i stilski odmak od dokufikcije, neretko posezanje za verizmom (detalja, scenografije, dru\u0161tvenih okvira\u2026) dr\u017ei film na kratkom odstojanju od zbilje ovih prostora.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"radni\u010dka<\/p>\n

Biv\u0161e radnike, ostavljene bez zaposlenja na vidiku, autor predstavlja ne u obavljanju fabri\u010dkih zadataka, ve\u0107 u trenucima ubijanja vremena<\/em>. To prekomerno vreme \u010diji protok potcrtava njihovu nemogu\u0107nost privre\u0111ivanja ispunjeno je aktivnostima nekompatibilnim sa slikom idealne \u017ertve<\/em>. Dok su antagonisti\u2014politi\u010dari, investitori, crkva koja kadi bordel\u2014nedvosmisleno lo\u0161i, skup protagonista nije nedvosmisleno valjan.[6]<\/a> Radnici kod \u0110or\u0111evi\u0107a dane provode hipnotisani televizijskim programom, inertni, \u017eeljni brze zarade po cenu da se uorta\u010de sa svojim doju\u010dera\u0161njim izrabljiva\u010dima, lakoverni, a istovremeno podozrivi. Polemi\u0161u\u0107i sa nasle\u0111em \u201ecrnog talasa\u201c, odnosno njegovim tretmanom radni\u010dke klase, filmolog Konstantin Parvulesku u \u010dlanku za Senses of Cinema<\/em> isti\u010de Makavejevljev otpor prema slikanju proleterskog \u017eivota kao mra\u010dnog i te\u0161kog zarad ostvarivanja pretenzija na autenti\u010dnost i, otuda, prava na filmsko glasnogovorni\u0161tvo \u010ditave socijalne grupe.[7]<\/a> Navedena pojava koja u razli\u010ditim oblicima opstaje do danas u Radni\u010dkoj klasi<\/em> izbegava se upravo upo\u0161ljavanjem makavejevljevske transgresije, otelotvorene prevashodno u likovima Mije (Leon Lu\u010dev) i Ilije (Momo Pi\u010duri\u0107). Generatori podzapleta i ljudi s-one-strane-uma zapravo su ljudi iznutra, iz istog miljea, \u010diji zna\u010daj, iako fantomski, kolektivnom telu junaka ipak nudi interni podstrek za delanje. Uobli\u010deni u topose dru\u0161tva iz kog su iznikli\u2014crni mag, zapravo prevrtljivac i profiter, te nemi, povampireni starac, mo\u017eda prorok, a zapravo slepac koji vodi slepce<\/em>\u2014slu\u017ee kao mera spremnosti na sve<\/em> onih koji nemaju ni\u0161ta<\/em>. Na to preneseno \u010ditanje nadovezuju se i scene pada idola<\/em> (\u010das otkrovenja Ilijinog pro\u0161log \u017eivota), pa i kolektivnog gledanja rijaliti programa (okupljeni oko TV-a kao oko ognji\u0161ta, radnici nisu sposobni da se pomaknu sve dok ne ostanu bez struje \u2013 dok, simboli\u010dki, ne zavr\u0161e u bezizlazu).<\/p>\n

Poigravanje medijskom patronizacijom radni\u010dke klase[8]<\/a>, te ose\u0107ajem potpune dru\u0161tvene nesvrhovitosti[9]<\/a> i posledi\u010dne besciljnosti svake pobune, rezultira transferom klasne borbe iz jednog \u017eanra u drugi, pri \u010demu, tendencioznom opstrukcijom, nijedan od \u017eanrova ne biva doveden do kraja. Satira je najprisutnija u ilustrovanju karaktera, poroka likova i kulturne klime koja pospe\u0161uje njihovu genezu. Elementi socijalne drame i horora, pak, prepli\u0107u se kako na planu motivacije i naracije, tako i na vizuelnom planu. Dru\u0161tvena tama slikom se olako transformi\u0161e u tamu horora, dok praznoverje, ponekad u funkciji smeha, ponekad nagla\u0161avanja \u010damotinje, vremenom prerasta u izvor u\u017easa. Pa ipak, taman kada se u\u010dini da \u0107e onostrana sila dovesti do razre\u0161enja, sve narativne linije koje se oko nje grade redom se ispostavljaju kao varke. Ovaj rediteljski postupak podudara se sa premisom prema kojoj spas ne dolazi izvana (ni kroz autoritet ckrve ili vlasti, ni kroz \u0111avolju rabotu<\/em>), pa je tako i dugoo\u010dekivano izbavljenje radni\u0161tva pomo\u0107u ma kog od pojedina\u010dnih zapleta onemogu\u0107eno. Stoga se katarti\u010dni potencijal (post)kovidovskih eat-the-rich<\/em> manevara napu\u0161ta u trenutku najve\u0107eg intenziteta. U revenge<\/em> sceni[10]<\/a> tre\u0161 estetike kulminacija se brzo i s namerom rasipa jer je sila koja goni radnike nejasna, akcija stihijska. Bunt se tako pretvara u zabavu, \u010dime je, na groteskan na\u010din, formulisana ideja o nebrojenim preprekama radni\u010dke samoorganizacije u vremenu konfuzije, gde se ne zna ko se, kojim sredstvima i za \u0161ta bori.<\/p>\n

Teku\u0107i vek vi\u0111en u istra\u017eivanjima dru\u0161tvene teorije i politi\u010dke ekonomije kao vek \u0161trajkova[11]<\/a>, u \u0110or\u0111evi\u0107evom ostvarenju \u010dini se nedohvatnim, s obzirom da za referentni okvir uzima svet unutar kog ta vrsta pobune i bez sistemske represije[12]<\/a> prelazi u stanje samoodumiranja. Ipak, ova pesimisti\u010dka vizija budu\u0107nosti radni\u010dke klase uslovna je i ostavlja jedno slobodno mesto za povratak agency<\/em>-a. Kada se, pred vratima op\u0161tine (mogu\u0107eg pakla, do tada uvek nadohvat ruke), radnici, paradoksalno, povedu za politi\u010dkom parolom Snaga je u vama<\/em>, sti\u010du se prilike za odistinsku promenu \u2013 promenu kojoj publika, po otvorenom kraju, ne mo\u017ee svedo\u010diti. Tako je i gledala\u010dko rastere\u0107enje samo rastere\u0107enje u potencijalu. Ali svest o sopstvenoj poziciji kao nu\u017ean uslov pobune otvara prostor za domi\u0161ljanje nagove\u0161tene narativne linije kao one koja ima mo\u0107 da zaceli, ali budu\u0107i ve\u010dito neizvesna, ostaje izvan dijegeze.<\/p>\n

\n

[1]<\/a> Re\u010d je i o asocijacijama koje se \u0161ire izvan okvira filmske umetnosti, pa tako serija skulpt(otekt)ura Mr\u0111ana Baji\u0107a nosi isti naziv \u2013 Radni\u010dka klasa ide u raj<\/em>.<\/p>\n

[2]<\/a> Isti je slu\u010daj sa filmom Milo\u0161a Pu\u0161i\u0107a iz 2021. godine \u2013 Heroji radni\u010dke klase<\/em>.<\/p>\n

[3]<\/a> I mada se iz ensemble cast<\/em>-a izdvaja lik Svetlane (Tamara Krcunovi\u0107)\u2014trezven i proaktivan (ujedno i lakmus papir rodne neravnopravnosti)\u2014radnici su uvek prikazani u grupi, jer, za razliku od nosilaca kapitala, samo tako mogu da delaju. Individualizacija je, pak, prepu\u0161tena protivniku.<\/p>\n

[4]<\/a> Citat iz sinopsisa filma. Preuzeto 14. marta 2024. sa https:\/\/www.fest.rs\/program\/filmovi\/radnicka-klasa-ide-u-pakao<\/a>.<\/p>\n

[5]<\/a> Wex, S. (2023). Mladen Djordjevic brings a troop of ‘clumsy Satanists’ to hell and back in his latest film.<\/em> Preuzeto 14. marta 2024. sa https:\/\/www.cbc.ca\/arts\/mladen-djordjevic-working-class-goes-to-hell-tiff-2023-1.6972782<\/a>.<\/p>\n

[6]<\/a> Opet, jedino se lik Svetlane izdvaja kao istrajan i samosvestan, bremenit pokreta\u010dkom snagom.<\/p>\n

[7]<\/a> Parvulescu, C. (2009). Gleaming Faces, Dark Realities: Du\u0161an Makavejev\u2019s <\/em>Man Is Not a Bird and the Representation of the Working Class after Socialist Realism<\/em>. Preuzeto 14. marta 2024. sa https:\/\/www.sensesofcinema.com\/2009\/feature-articles\/man-is-not-a-bird\/<\/a>.<\/p>\n

[8]<\/a> Autori studije Power Without Responsibility: The Press, Broadcasting, and New Media in Britain<\/em> (Curran J., Seaton J., London: Routledge, 2018) na osnovu analize britanske \u0161tampe, navode patronizaciju kao u\u010destali model medijskog obra\u0107anja radni\u010dkim klasama. \u0110or\u0111evi\u0107 se u satiri\u010dnim epizodama poigrava upravo idejom patronizacije, pa namernim preterivanjem radni\u010dku klasu prikazuje upravo onakvom kakvom mediji te\u017ee da je vide i tretiraju.<\/p>\n

[9]<\/a> Tako su otpu\u0161teni radnici nekada\u0161nje fabrike lekova Jugoremedija u razgovoru za BBC Srbija iz 2019. godine isticali apsurd svog polo\u017eaja: sredove\u010dni ljudi koji preko no\u0107i ostaju bez posla i mogu\u0107nosti da budu materijalni, pa i psiholo\u0161ki oslonac sebi i sopstvenim porodicama i umesto toga po\u010dinju da zavise od roditeljske penzije.<\/p>\n

Stevanovi\u0107, K. (2019). Jugoremedija: Kako su radnici postali \u201esuvi\u0161ni ljudi\u201c. <\/em>Preuzeto 14. marta 2024. sa https:\/\/www.bbc.com\/serbian\/lat\/srbija-47375337<\/a>.<\/p>\n

[10]<\/a> Nalik na eat-the-rich<\/em> filmove, i ovde bogati bivaju zarobljeni u jednom prostoru, indikatoru luksuza u kom u\u017eivaju (u Parazitu<\/em> Bonga D\u017eun-hoa iz 2019. to je ku\u0107a, u Trouglu tuge<\/em> Rubena Estlunda iz 2022. brod, a kod \u0110or\u0111evi\u0107a novoizgra\u0111eni hotel\/bordel) i degradirani \u2013 svedeni na telo, meso, \u010distu fiziologiju.<\/p>\n

[11]<\/a> Za problematiku radni\u010dkih pokreta i \u0161trajkova u 21. veku vidi: Nowak J., Dutta M. i Birke P. (2018). Workers\u2019 Movements And Strikes In The Twenty-First Century<\/em>. Preuzeto 14. marta 2024. sa https:\/\/www.ppesydney.net\/workers-movements-and-strikes-in-the-twenty-first-century\/<\/a>.<\/p>\n

[12]<\/a> U \u0110or\u0111evi\u0107evom filmu gotovo svaki poku\u0161aj pobune rasipa se sam od sebe, pa upo\u0161ljavanja ma koje od strategija iz \u0161irokog istorijskog repozitorijuma sistemske represije nad radni\u010dkim pokretom<\/a> nije nu\u017eno.<\/p>\n

Vidi: Gu\u017evica, S. (2020). Represija nad radni\u010dkim pokretom: Dugo kretanje izme\u0111u fabri\u010dkih hala i ve\u0161ala<\/em>. Preuzeto 14. marta 2024. sa https:\/\/www.masina.rs\/represija-nad-radnickim-pokretom-dugo-kretanje-izmedu-fabrickih-hala-i-vesala\/<\/a>.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/p>\n

\u00a0 \u00a0Tekst je nastao zahvaljuju\u0107i podr\u0161ci udru\u017eenja UFUS AFA Za\u0161tita koje je podr\u017ealo projekat \u201eFilmoskopija\u201c na Konkursu za kulturna davanja za 2024. godinu.<\/em><\/p>\n

Fotografije iz filma Radni\u010dka klasa ide u pakao<\/em>: FEST promo.<\/p>\n\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Esej o filmu Radni\u010dka klasa ide u pakao Mladen [...]","protected":false},"author":7,"featured_media":5222,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[74],"tags":[88,92,86,87],"class_list":["post-5220","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-eseji","tag-fest","tag-filmoskopija","tag-mladen-djordjevic","tag-radnicka-klasa-ide-u-pakao"],"yoast_head":"\nRadni\u010dka klasa ide u pakao: Poor eat the Poor - Filmoskopija<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Teku\u0107i vek vi\u0111en u istra\u017eivanjima dru\u0161tvene teorije i politi\u010dke ekonomije kao vek \u0161trajkova, u \u0110or\u0111evi\u0107evom ostvarenju \u010dini se nedohvatnim, s obzirom da za referentni okvir uzima svet unutar kog ta vrsta pobune i bez sistemske represije prelazi u stanje samoodumiranja. Ipak, ova pesimisti\u010dka vizija budu\u0107nosti radni\u010dke klase uslovna je i ostavlja jedno slobodno mesto za povratak agency-a.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Radni\u010dka klasa ide u pakao: Poor eat the Poor - Filmoskopija\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Teku\u0107i vek vi\u0111en u istra\u017eivanjima dru\u0161tvene teorije i politi\u010dke ekonomije kao vek \u0161trajkova, u \u0110or\u0111evi\u0107evom ostvarenju \u010dini se nedohvatnim, s obzirom da za referentni okvir uzima svet unutar kog ta vrsta pobune i bez sistemske represije prelazi u stanje samoodumiranja. Ipak, ova pesimisti\u010dka vizija budu\u0107nosti radni\u010dke klase uslovna je i ostavlja jedno slobodno mesto za povratak agency-a.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Filmoskopija\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2024-03-31T17:16:01+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2024-07-19T10:44:58+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/radnicka_klasa_ide_u_pakao_01.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2500\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1351\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Ana Filipovi\u0107\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Ana Filipovi\u0107\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"9 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/\",\"name\":\"Radni\u010dka klasa ide u pakao: Poor eat the Poor - Filmoskopija\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/radnicka_klasa_ide_u_pakao_01.jpg\",\"datePublished\":\"2024-03-31T17:16:01+00:00\",\"dateModified\":\"2024-07-19T10:44:58+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900\"},\"description\":\"Teku\u0107i vek vi\u0111en u istra\u017eivanjima dru\u0161tvene teorije i politi\u010dke ekonomije kao vek \u0161trajkova, u \u0110or\u0111evi\u0107evom ostvarenju \u010dini se nedohvatnim, s obzirom da za referentni okvir uzima svet unutar kog ta vrsta pobune i bez sistemske represije prelazi u stanje samoodumiranja. Ipak, ova pesimisti\u010dka vizija budu\u0107nosti radni\u010dke klase uslovna je i ostavlja jedno slobodno mesto za povratak agency-a.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/radnicka_klasa_ide_u_pakao_01.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/radnicka_klasa_ide_u_pakao_01.jpg\",\"width\":2500,\"height\":1351,\"caption\":\"radni\u010dka klasa ide u pakao\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Radni\u010dka klasa ide u pakao: Poor eat the Poor\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#website\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/\",\"name\":\"Filmoskopija\",\"description\":\"Filmske kritike, eseji, intervjui i vesti.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900\",\"name\":\"Ana Filipovi\u0107\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Ana Filipovi\u0107\"},\"description\":\"Istori\u010darka umetnosti i studentkinja master studija odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i teorije dramskih umetnosti i medija na katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti. U\u010destvovala je u radu NK ICOM Srbija kao \u010dlanica Odbora za komunikacije i doprinela realizaciji ve\u0107eg broja projekata u polju savremene umetnosti. Autorka je nekoliko nau\u010dnih radova i stru\u010dnih tekstova iz oblasti filma i vizuelne kulture 20. i 21. veka. Sara\u0111uje sa doma\u0107im i me\u0111unarodnim filmskim festivalima. Primarna oblast njenog interesovanja ti\u010de se vi\u0161estrukih odnosa filmskog medija i moderne umetnosti, odnosno savremenih umetni\u010dkih praksi.\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/author\/ana_filipovic\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Radni\u010dka klasa ide u pakao: Poor eat the Poor - Filmoskopija","description":"Teku\u0107i vek vi\u0111en u istra\u017eivanjima dru\u0161tvene teorije i politi\u010dke ekonomije kao vek \u0161trajkova, u \u0110or\u0111evi\u0107evom ostvarenju \u010dini se nedohvatnim, s obzirom da za referentni okvir uzima svet unutar kog ta vrsta pobune i bez sistemske represije prelazi u stanje samoodumiranja. Ipak, ova pesimisti\u010dka vizija budu\u0107nosti radni\u010dke klase uslovna je i ostavlja jedno slobodno mesto za povratak agency-a.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Radni\u010dka klasa ide u pakao: Poor eat the Poor - Filmoskopija","og_description":"Teku\u0107i vek vi\u0111en u istra\u017eivanjima dru\u0161tvene teorije i politi\u010dke ekonomije kao vek \u0161trajkova, u \u0110or\u0111evi\u0107evom ostvarenju \u010dini se nedohvatnim, s obzirom da za referentni okvir uzima svet unutar kog ta vrsta pobune i bez sistemske represije prelazi u stanje samoodumiranja. Ipak, ova pesimisti\u010dka vizija budu\u0107nosti radni\u010dke klase uslovna je i ostavlja jedno slobodno mesto za povratak agency-a.","og_url":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/","og_site_name":"Filmoskopija","article_published_time":"2024-03-31T17:16:01+00:00","article_modified_time":"2024-07-19T10:44:58+00:00","og_image":[{"width":2500,"height":1351,"url":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/radnicka_klasa_ide_u_pakao_01.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Ana Filipovi\u0107","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"Ana Filipovi\u0107","Est. reading time":"9 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/","name":"Radni\u010dka klasa ide u pakao: Poor eat the Poor - Filmoskopija","isPartOf":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/radnicka_klasa_ide_u_pakao_01.jpg","datePublished":"2024-03-31T17:16:01+00:00","dateModified":"2024-07-19T10:44:58+00:00","author":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900"},"description":"Teku\u0107i vek vi\u0111en u istra\u017eivanjima dru\u0161tvene teorije i politi\u010dke ekonomije kao vek \u0161trajkova, u \u0110or\u0111evi\u0107evom ostvarenju \u010dini se nedohvatnim, s obzirom da za referentni okvir uzima svet unutar kog ta vrsta pobune i bez sistemske represije prelazi u stanje samoodumiranja. Ipak, ova pesimisti\u010dka vizija budu\u0107nosti radni\u010dke klase uslovna je i ostavlja jedno slobodno mesto za povratak agency-a.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/#primaryimage","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/radnicka_klasa_ide_u_pakao_01.jpg","contentUrl":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/radnicka_klasa_ide_u_pakao_01.jpg","width":2500,"height":1351,"caption":"radni\u010dka klasa ide u pakao"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/radnicka-klasa-ide-u-pakao-poor-eat-the-poor\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/filmoskopija.com\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Radni\u010dka klasa ide u pakao: Poor eat the Poor"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#website","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/","name":"Filmoskopija","description":"Filmske kritike, eseji, intervjui i vesti.","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/filmoskopija.com\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900","name":"Ana Filipovi\u0107","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g","caption":"Ana Filipovi\u0107"},"description":"Istori\u010darka umetnosti i studentkinja master studija odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i teorije dramskih umetnosti i medija na katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti. U\u010destvovala je u radu NK ICOM Srbija kao \u010dlanica Odbora za komunikacije i doprinela realizaciji ve\u0107eg broja projekata u polju savremene umetnosti. Autorka je nekoliko nau\u010dnih radova i stru\u010dnih tekstova iz oblasti filma i vizuelne kulture 20. i 21. veka. Sara\u0111uje sa doma\u0107im i me\u0111unarodnim filmskim festivalima. Primarna oblast njenog interesovanja ti\u010de se vi\u0161estrukih odnosa filmskog medija i moderne umetnosti, odnosno savremenih umetni\u010dkih praksi.","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/author\/ana_filipovic\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5220","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5220"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5220\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5422,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5220\/revisions\/5422"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5222"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5220"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5220"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5220"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}