{"id":5313,"date":"2024-05-12T06:26:06","date_gmt":"2024-05-12T06:26:06","guid":{"rendered":"https:\/\/filmoskopija.com\/?p=5313"},"modified":"2024-07-19T10:26:39","modified_gmt":"2024-07-19T10:26:39","slug":"dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/","title":{"rendered":"Dragan Jovi\u0107evi\u0107: \u201eOduvek sam voleo filmove koji svet posmatraju iz \u017eabljeg ugla, izvan mejnstrima\u201c"},"content":{"rendered":"
\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t
\n\t
<\/div>\n<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div>\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t

Intervju sa rediteljem i novinarom Draganom Jovi\u0107evi\u0107em<\/strong><\/p>\n\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n

\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t
\n\t
<\/div>\n<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div>
\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t

Dragan Jovi\u0107evi\u0107, nezavisni novinar, filmski kriti\u010dar i autor, muzi\u010dki teoreti\u010dar i pisac, ove godine pro\u0161irio je svoj spektar profesionalnih aktivnosti dokumentarnim filmom koji \u0107e otvoriti 17. Beldocs<\/a>. Govore\u0107i o Toplom filmu<\/em>, koji je me\u0111unarodnu premijeru imao na Festivalu dokumentarnog filma u Solunu, dotakli smo se istorijata reprezentacije LGBTQ+ populacije u jugoslovenskom i srpskom filmu, pitanja dostupnosti arhivskog materijala, te na\u010dina njegove selekcije i interpretacije zarad kreiranja novih narativa, kao i odnosa filmske kritike, novinarstva i rada na filmu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Budu\u0107i da Topli film<\/em><\/a> u 93 minuta obra\u0111uje gotovo 40 ostvarenja jugoslovenske, odnosno srpske kinematografije, zanima me po kom ste principu vr\u0161ili selekciju arhivskog materijala.<\/strong><\/p>\n

Topli film<\/em> je produ\u017eetak mojih prethodnih radova, gde sam se tako\u0111e bavio reistorizacijom kinematografije, u knjizi Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike <\/em>(Dragan Jovi\u0107evi\u0107, Jovan Risti\u0107, Filmski centar Srbije, 2014), te doktoratu o \u017eanrovima u jugoslovenskoj kinematografiji. To su bila tri razli\u010dita pristupa: knjiga, nau\u010dni rad i film. Ka\u017eem produ\u017eetak budu\u0107i da sam imao dobru arhivu koju je sada trebalo usmeriti na novu temu. Kada sam 2016. po\u010deo da radim na filmu, nisam bio svestan u koliko ostvarenja \u0107u na\u0107i neki kvir element. Odlu\u010dio sam da ovu odrednicu tretiram u naj\u0161irem smislu, da se odnosi na likove koji su LGBTQ+ orijentacije, ali i na neka pomalo dru\u0161tveno pomerena pona\u0161anja koja u naj\u0161irem smislu potpadaju pod kvir. Na\u0161ao sam oko 65 filmova od Drugog svetskog rata naovamo i priznajem da sam se iznenadio jer sam, po\u010dinju\u0107i pri\u010du, verovao da \u0107u do gra\u0111e do\u0107i mnogo lak\u0161e. O\u010dekivao sam da \u0107e biti petnaestak filmova. Bilo mi je va\u017eno da se fenomen osvetli iz \u0161to vi\u0161e razli\u010ditih uglova. Tako sam strukturirao i prema tome birao filmove. Nekih naslova sam morao da se odreknem jer sam smatrao da njihovim ponavljanjem ne doprinosim razvijanju pri\u010de u dramatur\u0161kom smislu. Za razliku od pisanja knjige ili nau\u010dnog rada, monta\u017ea tra\u017ei da se nekih delova odreknete. Jednog (Bakonja fra Brne<\/em>, Fedor Han\u017eekovi\u0107, 1953) meni veoma dragog sam morao da se odreknem zbog autorskih prava. Selekciju sam vr\u0161io i na osnovu potrebe da protok vremena u\u010dinim \u0161to jasnijim. Odmah sam markirao periode: posle Drugog svetskog rata (rani jugoslovenski film), crni talas i vreme nakon crnog talasa. Bio sam iznena\u0111en \u0161to iz perioda sedamdesetih gotovo ni\u0161ta nisam na\u0161ao. Nai\u0161ao sam samo na filmove u vrlo \u010dudnom \u017eanrovskom klju\u010du, poput Pozori\u0161ne veze<\/em>\u00a0(Milorad Lakovi\u0107, 1980), gde su kvir likovi uglavnom bili negativci, sporedni likovi, likovi \u010diji bi kvir identitet bilo te\u0161ko \u010dak i vizuelno opravdati. Onda nastupaju osamdesete, kao apsolutna travestija u skladu sa travestijom \u010ditavog dru\u0161tva, \u0161to se naro\u010dito videlo u pu\u010dkim komedijama, sa jedne, ali i kroz po\u010detak te \u017dilnikove faze, sa druge strane, jer je njegov opus na doma\u0107oj sceni verovatno najbogatiji kvir likovima. On se ratnih devedesetih gotovo jedini bavio time u svom filmu Marble Ass<\/em> (Dupe od mramora<\/em>, 1995). Potom nastupa postmoderna u kojoj kvir teme postaju maltene op\u0161te mesto, \u0161to koincidira sa de\u0161avanjima u svetu. Po\u0161tovao sam timeline<\/em>, potom sam u toku rada poku\u0161avao da ga sru\u0161im, pa i da ga ukrstim, ali sam se na kraju najklasi\u010dnije mogu\u0107e, kao u pisanju nau\u010dnog rada, dr\u017eao hronologije.<\/p>\n

 <\/p>\n

Sagovornici u Toplom filmu<\/em> dolaze iz oblasti teorije filma, filmske kritike, re\u017eije, glume, LGBTQ+ aktivizma… Za\u0161to vam je bilo va\u017eno da problematiku osvetlite iz razli\u010ditih uglova?<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 na po\u010detku istra\u017eivanja video sam da je u pitanju ne\u0161to \u0161to nam je bilo pred o\u010dima, ali nije bilo vidljivo. Retko ko je znao da imamo oko 65 filmova sa kvir temom, ali je vrlo malo filmova imalo kvir kao osnovnu pri\u010du \u2013 ili su pri\u010de bile sporedne ili su to bili likovi koji bi usput bili ozna\u010deni kao kvir. Upravo zato sam morao da ponudim razli\u010dite perspektive.<\/p>\n

Publika je na festivalu u Solunu konstatovala da je posredi vi\u0161e film o promeni dru\u0161tva iz ugla LGBTQ+ zajednice, \u0161to stoji, jer je mene interesovalo gde smo tu bili mi, kako su sve dru\u0161tvene traume izlazile na povr\u0161inu i odra\u017eavale se na jednu manjinu, u ovom slu\u010daju seksualnu. A ja sam oduvek voleo filmove koji svet posmatraju iz \u017eabljeg<\/em> ugla, izvan mejnstrima. Uvek se trudim da u svojim radovima budem podr\u0161ka manjinskim temama. Zato sam uklju\u010dio ljude koji su svedoci vremena, sa jedne strane, i ljude koji su se bavili time, sa druge, jer ja nisam prvi koji se bavi ovom temom, samo sam prvi koji je o njoj snimio film. Sa\u0161a Radojevi\u0107 i Neboj\u0161a Jovanovi\u0107 pisali su nau\u010dne radove na tu temu. Zato sam deo u kom Neboj\u0161a govori tretirao kao malu intervenciju u materijalu, tako da se \u010dini kao da pripada sasvim drugom filmu. Ina\u010de volim kada se autori odreknu svog dela, kao kada Albahari ka\u017ee na po\u010detku svoje knjige \u201eova knjiga ne pripada meni\u201c, tako se i ja odri\u010dem ovog dela \u2013 to je istra\u017eivanje koje pripada Neboj\u0161i jer je on do\u0161ao do brojnih zaklju\u010daka koji se ti\u010du perioda nakon Drugog svetskog rata. Bilo mi je va\u017eno da temu komentari\u0161u i \u0161ok koridorci i to na groblju. Sve se zavr\u0161ava potpunom normalizacijom koja dolazi sa jedinom sagovornicom \u2013 Milicom Tomovi\u0107 \u2013 nakon svih problema o kojima su govorili Sr\u0111an Dragojevi\u0107, \u017delimir \u017dilnik, Stevan Filipovi\u0107, Mladen \u0110or\u0111evi\u0107. Ina\u010de, nije bilo mnogo \u017eena koje su se bavile tom tematikom, otuda je Milica jedina \u017eena sagovornica. U njenom filmu kvir likovi \u017eive bez potrebe da o svojoj seksualnosti govore. Svidelo mi se da tome pristupim kao zaokru\u017eenju istra\u017eiva\u010dkog rada. Sa druge strane imamo Jovana Markovi\u0107a koji je tokom osamdesetih po unutra\u0161njem ose\u0107aju pisao filmove koji su u svojoj su\u0161tini izuzetno kvir. Moja producentkinja i monta\u017eerka Nata\u0161a Pavlovi\u0107 i ja odlu\u010dili smo da film posvetimo Milanu Jeli\u0107u, rodona\u010delniku te estetike kod nas, koji je u me\u0111uvremenu preminuo.<\/p>\n

Ja ve\u0107 sada prime\u0107ujem pri\u010de i teme u doma\u0107em filmu koje bi mogle poslu\u017eiti za Topli film 2<\/em>, koji ja sigurno ne\u0107u snimiti jer se ne vra\u0107am pri\u010dama koje zavr\u0161im. Razmi\u0161ljao sam, recimo, da ubacim film Kristina <\/em>(Nikola Spasi\u0107, 2022). On je primer nastavka normalizacije, s obzirom da je transrodna osoba po prvi put na filmu glavni lik i film po njoj nosi ime, \u0161to tako\u0111e nije zanemarljivo. Druga je pri\u010da i to koliko su \u017eene u srpskom filmu bile skrajnute. Ali \u010dini mi se da generacije koje rastu u drugoj dimenziji, rastere\u0107ene balasta pro\u0161losti i nacionalizama koji su stvarali mr\u017enju prema razli\u010ditostima, donose drugi odnos filma prema ovim temama.<\/p>\n

 <\/p>\n

Fenomen transrodnosti tako\u0111e ostaje po strani, mada nije potpuno izostao iz ovda\u0161njeg filma. Mislim upravo na Kristinu<\/em> ili, recimo, na kratkometra\u017eni film Tranzicija<\/em> (2016) Va\u0161e sagovornice Milice Tomovi\u0107…<\/strong><\/p>\n

Pitanje transrodnosti sve do filma Kristina<\/em> nije bio u fokusu, ne ra\u010dunaju\u0107i Tranziciju<\/em> i Marble Ass<\/em>\u00a0koji je pratio \u010ditavu tu supkulturu. Do tada je primetna bila stigmatizacija kroz konstantnu parodi\u010dnost, \u0161to dodu\u0161e nije bilo svojstveno samo srpskoj ili jugoslovenskoj kinematografiji. Mu\u0161karac koji bi se obukao u \u017eenu bio je po difoltu<\/em> ismevan. Sada \u017eivimo u vremenu suprotnog principa, gde ne samo da nije dozvoljeno da se na taj na\u010din tretiraju transrodne osobe, ve\u0107 u mnogo stranih filmova, a naro\u010dito serija koje se snimaju za platforme, postoji tako u\u010destala standardizacija te pojave da se postavlja pitanje koliko to transrodnim osobama odgovara i da li je re\u010d o parodi\u010dnosti novog vremena. Ali je ta pojava u jugoslovenskim filmovima osamdesetih, na primer, apsolutno podrazumevala komediju, pa nije bilo prostora za razgovor o seksualnom identitetu. \u017dilnik je govorio o svom iznena\u0111enju kada se vratio za Beograd devedesetih i sreo Vjerana, tada ve\u0107 Merlinku, i shvatio kolika se andergraund kultura razvila oko transrodnosti. A ljudi su na premijeri Marble Ass<\/em> u Sava centru negodovali i tvrdili kako ni\u0161ta od toga zapravo ne postoji, kako je sve izmi\u0161ljeno.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u010cini se da je prikaz likova lezbejki u Toplom filmu<\/em> ostao u drugom planu. Da li stoga \u0161to ih je u ovda\u0161njoj kinematografiji bilo manje (Di\u0161i duboko, Otvorena\u2026<\/em>), da li zato \u0161to su reakcije na likove\/filmove sa tematikom \u017eenske homoseksualnosti bile manje ostra\u0161\u0107ene ili se radi o ne\u010dem tre\u0107em?<\/strong><\/p>\n

Sasvim sigurno mo\u017eemo govoriti o jednoj ma\u010disti\u010dkoj kulturi koja se odrazila i na kinematografiju. Osim filmova Di\u0161i duboko<\/em> (Dragan Marinkovi\u0107, 2004) i Otvorena<\/em> (Momir Milo\u0161evi\u0107, 2016), kojima sam posvetio jedan segment, tema \u017eenske homoseksualnosti nije bila u centru pa\u017enje na\u0161ih filmova. Koji god varijetet seksualne manjine bio, nije se njime dovoljno bavilo u na\u0161oj kinematografiji, a i onda kada jeste, nije se ulazilo duboko u ma koju problematiku, pa tako ni ovu, \u017eenske ljubavne pri\u010de.<\/p>\n

 <\/p>\n

LGBTQ+ teme u odre\u0111enim periodima istorije filma na ovim prostorima bile su vi\u0111ene kao transgresivne, ali se danas, sa postupnom promenom dru\u0161tvene klime i otvaranjem fondova diskretno pomaljaju u mejnstrimu. Postoji li bojazan od njihovog povr\u0161nog tretmana (prisustvo zarad prisustva, zarad lak\u0161eg dobijanja sredstava) ili je vidljivost va\u017ena uvek, bez izuzetka?<\/strong><\/p>\n

O tome \u010desto razmi\u0161ljam gledaju\u0107i filmove, naro\u010dito kada za pominjanje ne\u010dije (homo)seksualnosti nema opravdanja u dramatur\u0161kom smislu, onda mi se \u010dini da su tu samo zarad zadovoljenja fondovskih zahteva. Topli film<\/em> u kritikama porede sa filmom Celuloid Closet<\/em> (Rob Epstajn, D\u017eefri Fridman, 1995), mada mi to nije bila glavna referenca. Na pameti sam pre imao filmove Olivijea Asajasa, Brusa Labrusa ili Roze fon Praunhajm. Pa ipak, u filmu The Celuloid Closet<\/em> govori se upravo o nevidljivoj LGBTQ+ kulturi i \u010dinjenici da su mnogi likovi bili skrajnuti, da glumci nisu dobijali poslove ili su ih gubili. Sada dolazi do neke vrste retroaktivnog zadovoljenja istorijskih nepravdi. Sve ima svoju cenu, pa i ta nametljivost, ali ne mogu biti isuvi\u0161e strog kada znam koliko je ljudi u kinematografiji upravo zbog svoje seksualnosti propatilo. Ne \u010dudi \u0161to se danas snimaju brojni rimejkovi filmova, gde razne manjine, ne samo seksualne, dobijaju svoj prostor. To je trend koji izlazi iz okvira pri\u010de o zadovoljavanju fondova i sugeri\u0161e potrebu da se neke pri\u010de sada druga\u010dije sagledavaju. Ipak, smatram da filmovi treba da nastaju spontano, mada sam svestan da je to danas jako te\u0161ko. Do osamdesetih godina u Jugoslaviji izme\u0111u pisanja scenarija i produkcije bio je daleko kra\u0107i put. Danas je on izuzetno dug i film trpi zbog toga.<\/p>\n

 <\/p>\n

U formu klasi\u010dnog TV dokumentarca uklopili ste dokufiktivnu matricu gde se dvojica mladih glumaca (\u0110or\u0111e Mi\u0161ina i \u0110or\u0111e Gali\u0107), kroz istra\u017eivanje, razgovore i reenactment<\/em> filmskih queer coded<\/em> scena pripremaju da tuma\u010de uloge homoseksualaca. Za\u0161to ste posegli ba\u0161 za hibridnom formom? I mo\u017eete li nam detaljnije elaborirati odluku da upravo dvojica mladih glumaca budu vodi\u010di kroz istoriju LGBTQ+ filma \u2013 da li je posredi pretpostavka da \u0107e se odnos filmske industrije i dru\u0161tva prema ovoj temi danas najta\u010dnije sagledati upravo kroz tu vizuru?<\/strong><\/p>\n

Kada sam na samom po\u010detku postavio temu uvideo sam da su uvek najvi\u0161e problema imali glumci i to sam u par navrata istakao. Sagovornik nam je bio i Milo\u0161 Timotijevi\u0107, koji je zbog uloge u Ju\u017enom vetru<\/em> (Milo\u0161 Avramovi\u0107, 2018) bio na meti tabloida. Glumci su prva linija odbrane jer se vide. Susreo sam se s tim da glumci u kasnim dvadesetim jo\u0161 uvek razmi\u0161lljaju treba li da prihvate kvir ulogu ili tu mogu\u0107nost \u010dak a priori<\/em> odbijaju. \u0110or\u0111e Mi\u0161ina i \u0110or\u0111e Gali\u0107 u drugim projektima tuma\u010de gej likove i pritom ih tretiraju kao sve druge likove koje igraju, tako da seksualnost bude najmanje va\u017ena, da se podrazumeva.<\/p>\n

\u010citava igrana struktura na\u0161la se u filmu i zarad otklona od \u010disto televizijsko-dokumentarnog pristupa temi, a Mi\u0161ina i Gali\u0107 su bili dovoljno investirani i u gluma\u010dki i u istra\u017eiva\u010dki zadatak. Hibridni filmovi su u poslednje vreme vrlo popularni, razvijaju se kroz gluma\u010dka poigravanja, rekonstrukcije i sli\u010dno. To nije nov postupak, ali on nesumnjivo nadogra\u0111uje dokumentarnu formu, \u0161to je, na primer, uo\u010dljivo u dokumentarno-animiranim filmovima. Prezentovani istra\u017eiva\u010dki rad bio je moj, a glumci su se sa njime upoznavali u procesu rada na filmu, pa su i njihove reakcije na materijal spontane. To je bio deo autorskog postupka.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"dragan

Prizor iz Toplog filma<\/em><\/p><\/div>\n

 <\/p>\n

Kao prvi homoseksualni poljubac u doma\u0107oj kinematografiji i \u0161ire identifikujete onaj iz \u017divota i dela besmrtnog vo\u017eda Kara\u0111or\u0111a<\/em> (Ilija Stanojevi\u0107 \u010ci\u010da, 1911). Ipak, ovaj \u010din prepoznat je ne kao erotski, ve\u0107 kao deo onovremene dru\u0161tvene etikecije. Zanima me jeste li, prilikom obrade materijala, sadr\u017eaje klasifikovali na osnovu njihovih inicijalnih konotacija (tendenciozno\/netendenciozno homoseksualnih)?<\/strong><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Kara\u0111or\u0111a<\/em>, dugo sam se bavio tim insertom, mo\u017eda sam od svih inserata najvi\u0161e vremena proveo nad te \u010detiri sekunde. Kada gledate tu scenu u originalnom filmu, vidite dvojicu mu\u0161karaca koji u trenutku uzbu\u0111enja razmenjuju ne\u017enost. Me\u0111utim, to jeste bio tradicionalan pozdrav jednog vremena, pa sam \u017eeleo da se ogradim. Ali opet je i pitanje da li je bio u datom trenutku, po\u0161to je film snimljen 1911, \u0161to zna\u010di da nisam imao \u010dak ni drugu generaciju koju bih mogao da pitam \u0161ta je \u010ci\u010da Ilija \u017eeleo da ka\u017ee tom scenom. Na po\u010detak filma sam ga stavio iz dva razloga. Prvi je \u010dinjenica da su se oni poljubili. Drugi je taj \u0161to sam tokom ovih godina upoznao ljude koji se istra\u017eivanjem ranih kvir momenata u kinematografiji bave pri nema\u010dkom i francuskom arhivu i tra\u017eio sam i od jednih i od drugih da mi daju ta\u010dan podatak kada se ne\u0161to \u0161to pripada kvir kulturi javlja na filmu i najranije \u0161to sam na\u0161ao jesu dvojica mu\u0161karaca u francuskom nemom filmu iz 1904. koji ple\u0161u u salonu. Tada sam shvatio da je taj poljubac revolucionaran.<\/p>\n

 <\/p>\n

Preru\u0161avanje, maskiranje, travestija sastavni su deo poigravanja rodnim i seksualnim ulogama. Koliko mislite da je takvo propitivanje femininiteta\/maskuliniteta bilo prisutno i va\u017eno u jugoslovenskom, odnosno srpskom filmu?<\/strong><\/p>\n

Ne mislim da je posredi bilo preispitivanje rodnog ili seksualnog identiteta. Verujem da je sve \u0161to je ra\u0111eno nastajalo pod uticajem heteronormativa, gotovo uvek kao parodija. Niko se nije bavio samom su\u0161tinom ovih identiteta. Dakle, bez obzira \u0161to je uklju\u010divala kvir likove na razli\u010dite na\u010dine, kinematografija nije dozvoljavala njihovu temeljniju obradu. \u010cini mi se da na\u0161a sveop\u0161ta zatvorenost i tradicionalno nasle\u0111e nisu dozvoljavali da se ulazi dublje u problematiku i to je klju\u010dni razlog \u0161to nismo imali filmove sa tom temom. Pravih preispitivanja, pogotovo na nivou transseksualnosti, zapravo nije bilo. A \u0161to se ti\u010de femininiteta i maskuliniteta, upravo je masculine culture<\/em> u mnogo \u010demu i odmogla da se \u010dak i nekim feministi\u010dkim pitanjima ozbiljnije bavi, iako mo\u017eda to nije bila prava namera autora. Opseg od po\u010detne ideje do recepcije filma je ogroman. Film prolazi mnogo faza i u tim fazama, \u010dak i da je autor hteo dublje da se bavi identitetom, to se negde izgubi. Vrlo se \u010desto u kona\u010dnom rezultatu filma i vidi da to nije bila inicijalna namera autora.<\/p>\n

Mi smo, tako\u0111e, imali tezu koju nisam uspeo da potkrepim filmom, a to je da je kinematografija bila toliko raznolika osamdesetih i da je pokazivala razuzdanost u pristupu temama i da je to naslu\u0107ivalo njen kraj. Punio se bubble<\/em> koji je na kraju morao da eksplodira, kao i sama zemlja. Bilo je sinhrono, to se vidi po pu\u010dkim komedijama i na\u010dinu na koji su tretirale likove. Ali postoji i mnogo drugih primera iz osamdesetih godina koji su govorili o drugim fenomenima koji prate timeline<\/em> kvir likova. To su fenomeni grada, porodice, dece\u2026 Ja sam dakle postavio tezu da je \u010ditava ta travestija osamdesetih godina pokazivala travestirano dru\u0161tvo, tranziciju koju smo prolazili i tranziciono vreme koje \u0107e tek do\u0107i. Nisam to uspeo da doka\u017eem, ali to je otvorilo mnoge druge teme zbog kojih mi osamdesete izgledaju jo\u0161 interesantnije za nove reinterpretacije.<\/p>\n

 <\/p>\n

Za kraj bih \u017eelela da porazgovaramo o odnosu filmske kritike i novinarstva, sa jedne, i rada na filmu, sa druge strane. Koliko se pozajmljivalo, koliko su cirkulisala znanja, iskustva, metodologije?<\/strong><\/p>\n

Koliko god se ti procesi razlikovali, oni imaju nekih podudarnosti. U pravljenju filma sam iz novinarstva pozajmio saznajnost, a iz nau\u010dnog rada metodologiju. Nisam hteo da ona bude kruta, hteo sam da i mojim glumcima, tada u ranim i srednjim dvadesetim, bude potpuno jasna i da im bude prihvatljiva. U finalnom vidu mi je bilo jako stalo do filmskog jezika, do postupaka koje volim u filmovima, stalo mi je da ispratim reference koje sam spominjao, pogotovo Asajasa. On poseduje meta-nivo, gde nikada niste na\u010disto \u0161ta pripada filmu, a \u0161ta ne. I ja sam \u017eeleo da postignem tu fluidnost. Bile su mi, dakle, bitne i igrane, ne samo dokumentarne reference. Za dokumentarni deo bilo mi je dovoljno znanje iz novinarstva i metodologija koju sam savladao kroz nau\u010dni rad, ali u kreiranju samog filma, procesu montiranja, rada na gra\u0111i, materijalu, koristio sam brojna svoja znanja o filmu, ne samo kao producent, scenarista, filmski radnik, ve\u0107 kao pasionirani filmski gledalac, neko ko \u017eivi od gledanja filmova. Sve te saznajnosti su komplementarne, ne mislim da mogu jedne bez drugih. Brojni filmski autori koje volim su radili na sli\u010dan na\u010din, nisu isklju\u010divali svoje kriti\u010dko bi\u0107e kada su pravili film, naprotiv. Koristili su sve prednosti toga \u0161to znaju o filmskoj kritici i usmeravali ga ka ne\u010demu na osnovu \u010dega \u0107e biti prepoznatljivi. Veoma mi je uzbudljivo \u0161to sam film koncipirao na osnovu tri razli\u010dite prakse.<\/p>\n

 <\/p>\n

A \u0161ta mislite o poziciji kritike danas u okviru doma\u0107eg filmskog tr\u017ei\u0161ta i o razli\u010ditim formatima u kojima se ona javlja (akademska, novinska, podkasti, Letterboxd\u2026)?<\/strong><\/p>\n

Rekao bih da je tehnologija pregazila kritiku. Gledaju\u0107i medije, ne samo da je broj stranica koje se bave kulturom smanjen, ve\u0107 na njima kriti\u010darskih recepcija gotovo i da nema. Pod kritikom se u novinama \u010desto podrazumeva i recenzija, osvrt, a upravo \u010dinjenica da su mediji otvorili prostor u kom svako mo\u017ee biti kriti\u010dar dovodi do toga da kritika polako zamire. Ipak, ono \u0161to me na\u010delno odr\u017eava u ovom poslu jeste uverenje da ona ipak ne\u0107e izdahnuti, ba\u0161 kao \u0161to verujem da ni papir ne\u0107e umreti. \u010cinjenica da kritika i dalje opstaje, da se bori, da je zasebna celina promi\u0161ljanja o umetnosti, govori da \u0107e uvek postojati jedna marginalizovana grupa ljudi koju \u0107e zanimati \u0161ta je jedan autor rekao o drugom autoru, kako je rastuma\u010dio jedno delo. To je i poenta kritike, prona\u0107i uglove kojih ni sam autor mo\u017eda nije bio svestan. To je ideja nadogra\u0111ivanja jednog umetni\u010dkog dela kroz njegovu interpretaciju na nov na\u010din. Tako sam koncipirao i ovaj film, kroz potrebu da na sva postoje\u0107a dela dodam i jedno svoje \u2013 kao pri\u010da o hibridnom filmu.<\/p>\n

Verujem da \u0107e sa nastavkom razvoja medija profesionalna kritika ostati skrajnuta i ne\u0107e vi\u0161e imati tu snagu da kreira publiku, ukuse, pa \u010dak i autore i da iznedri neka autorska imena, ali \u010dinjenica da ljudi i dalje tra\u017ee mi\u0161ljenja drugih ide u prilog tome da ona ne\u0107e izumreti.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/p>\n

\u00a0 \u00a0Tekst je nastao zahvaljuju\u0107i podr\u0161ci udru\u017eenja UFUS AFA Za\u0161tita koje je podr\u017ealo projekat \u201eFilmoskopija\u201c na Konkursu za kulturna davanja za 2024. godinu.<\/em><\/p>\n

Autor naslovne fotografije: Zoran Ili\u0107.<\/em><\/p>\n\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Intervju sa rediteljem i novinarom Draganom Jovi\u0107evi\u0107em Dragan Jovi\u0107evi\u0107, [...]","protected":false},"author":7,"featured_media":5315,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[75],"tags":[126,127,128,124,131,92,129,122,123,125,130],"class_list":["post-5313","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","tag-beldocs","tag-beldoks-festival","tag-dokumentarni-film","tag-dragan-jovicevic","tag-dupe-od-mramora","tag-filmoskopija","tag-gej-likovi","tag-lgbt-film","tag-lgbtq","tag-topli-film","tag-zelimir-zilnik"],"yoast_head":"\nDragan Jovi\u0107evi\u0107: \u201eOduvek sam voleo filmove koji svet posmatraju iz \u017eabljeg ugla, izvan mejnstrima\u201c - Filmoskopija<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Dragan Jovi\u0107evi\u0107 govori o svom "Toplom filmu", koji \u0107e otvoriti ovogodi\u0161nji Beldocs festival.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Dragan Jovi\u0107evi\u0107: \u201eOduvek sam voleo filmove koji svet posmatraju iz \u017eabljeg ugla, izvan mejnstrima\u201c - Filmoskopija\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Dragan Jovi\u0107evi\u0107 govori o svom "Toplom filmu", koji \u0107e otvoriti ovogodi\u0161nji Beldocs festival.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Filmoskopija\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2024-05-12T06:26:06+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2024-07-19T10:26:39+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/jpeg-optimizer_jubilarne-nagrade-kompanija_100920_RAS-foto-zoran-ilic-127.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2282\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1520\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Ana Filipovi\u0107\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Ana Filipovi\u0107\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"14 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/\",\"name\":\"Dragan Jovi\u0107evi\u0107: \u201eOduvek sam voleo filmove koji svet posmatraju iz \u017eabljeg ugla, izvan mejnstrima\u201c - Filmoskopija\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/jpeg-optimizer_jubilarne-nagrade-kompanija_100920_RAS-foto-zoran-ilic-127.jpg\",\"datePublished\":\"2024-05-12T06:26:06+00:00\",\"dateModified\":\"2024-07-19T10:26:39+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900\"},\"description\":\"Dragan Jovi\u0107evi\u0107 govori o svom \\\"Toplom filmu\\\", koji \u0107e otvoriti ovogodi\u0161nji Beldocs festival.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/jpeg-optimizer_jubilarne-nagrade-kompanija_100920_RAS-foto-zoran-ilic-127.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/jpeg-optimizer_jubilarne-nagrade-kompanija_100920_RAS-foto-zoran-ilic-127.jpg\",\"width\":2282,\"height\":1520,\"caption\":\"dragan jovi\u0107evi\u0107\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Dragan Jovi\u0107evi\u0107: \u201eOduvek sam voleo filmove koji svet posmatraju iz \u017eabljeg ugla, izvan mejnstrima\u201c\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#website\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/\",\"name\":\"Filmoskopija\",\"description\":\"Filmske kritike, eseji, intervjui i vesti.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900\",\"name\":\"Ana Filipovi\u0107\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Ana Filipovi\u0107\"},\"description\":\"Istori\u010darka umetnosti i studentkinja master studija odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i teorije dramskih umetnosti i medija na katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti. U\u010destvovala je u radu NK ICOM Srbija kao \u010dlanica Odbora za komunikacije i doprinela realizaciji ve\u0107eg broja projekata u polju savremene umetnosti. Autorka je nekoliko nau\u010dnih radova i stru\u010dnih tekstova iz oblasti filma i vizuelne kulture 20. i 21. veka. Sara\u0111uje sa doma\u0107im i me\u0111unarodnim filmskim festivalima. Primarna oblast njenog interesovanja ti\u010de se vi\u0161estrukih odnosa filmskog medija i moderne umetnosti, odnosno savremenih umetni\u010dkih praksi.\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/author\/ana_filipovic\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Dragan Jovi\u0107evi\u0107: \u201eOduvek sam voleo filmove koji svet posmatraju iz \u017eabljeg ugla, izvan mejnstrima\u201c - Filmoskopija","description":"Dragan Jovi\u0107evi\u0107 govori o svom \"Toplom filmu\", koji \u0107e otvoriti ovogodi\u0161nji Beldocs festival.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Dragan Jovi\u0107evi\u0107: \u201eOduvek sam voleo filmove koji svet posmatraju iz \u017eabljeg ugla, izvan mejnstrima\u201c - Filmoskopija","og_description":"Dragan Jovi\u0107evi\u0107 govori o svom \"Toplom filmu\", koji \u0107e otvoriti ovogodi\u0161nji Beldocs festival.","og_url":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/","og_site_name":"Filmoskopija","article_published_time":"2024-05-12T06:26:06+00:00","article_modified_time":"2024-07-19T10:26:39+00:00","og_image":[{"width":2282,"height":1520,"url":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/jpeg-optimizer_jubilarne-nagrade-kompanija_100920_RAS-foto-zoran-ilic-127.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Ana Filipovi\u0107","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"Ana Filipovi\u0107","Est. reading time":"14 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/","name":"Dragan Jovi\u0107evi\u0107: \u201eOduvek sam voleo filmove koji svet posmatraju iz \u017eabljeg ugla, izvan mejnstrima\u201c - Filmoskopija","isPartOf":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/jpeg-optimizer_jubilarne-nagrade-kompanija_100920_RAS-foto-zoran-ilic-127.jpg","datePublished":"2024-05-12T06:26:06+00:00","dateModified":"2024-07-19T10:26:39+00:00","author":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900"},"description":"Dragan Jovi\u0107evi\u0107 govori o svom \"Toplom filmu\", koji \u0107e otvoriti ovogodi\u0161nji Beldocs festival.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/#primaryimage","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/jpeg-optimizer_jubilarne-nagrade-kompanija_100920_RAS-foto-zoran-ilic-127.jpg","contentUrl":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/jpeg-optimizer_jubilarne-nagrade-kompanija_100920_RAS-foto-zoran-ilic-127.jpg","width":2282,"height":1520,"caption":"dragan jovi\u0107evi\u0107"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/dragan-jovicevic-oduvek-sam-voleo-filmove-koji-svet-posmatraju-iz-zabljeg-ugla-izvan-mejnstrima\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/filmoskopija.com\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Dragan Jovi\u0107evi\u0107: \u201eOduvek sam voleo filmove koji svet posmatraju iz \u017eabljeg ugla, izvan mejnstrima\u201c"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#website","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/","name":"Filmoskopija","description":"Filmske kritike, eseji, intervjui i vesti.","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/filmoskopija.com\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900","name":"Ana Filipovi\u0107","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g","caption":"Ana Filipovi\u0107"},"description":"Istori\u010darka umetnosti i studentkinja master studija odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i teorije dramskih umetnosti i medija na katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti. U\u010destvovala je u radu NK ICOM Srbija kao \u010dlanica Odbora za komunikacije i doprinela realizaciji ve\u0107eg broja projekata u polju savremene umetnosti. Autorka je nekoliko nau\u010dnih radova i stru\u010dnih tekstova iz oblasti filma i vizuelne kulture 20. i 21. veka. Sara\u0111uje sa doma\u0107im i me\u0111unarodnim filmskim festivalima. Primarna oblast njenog interesovanja ti\u010de se vi\u0161estrukih odnosa filmskog medija i moderne umetnosti, odnosno savremenih umetni\u010dkih praksi.","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/author\/ana_filipovic\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5313","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5313"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5313\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5417,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5313\/revisions\/5417"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5315"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5313"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5313"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5313"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}