{"id":5708,"date":"2024-12-01T14:58:10","date_gmt":"2024-12-01T14:58:10","guid":{"rendered":"https:\/\/filmoskopija.com\/?p=5708"},"modified":"2024-12-02T10:23:08","modified_gmt":"2024-12-02T10:23:08","slug":"nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/","title":{"rendered":"Na\u0111a Petrovi\u0107: \u201eSaose\u0107anje je klju\u010dno u borbi sa apatijom i diktaturom\u201c"},"content":{"rendered":"
\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t
\n\t
<\/div>\n<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div>\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t

Intervju sa rediteljkom i scenaristkinjom Na\u0111om Petrovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n

\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t
\n\t
<\/div>\n<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div>
\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t

Kratkometra\u017eni film Miris sve\u017ee farbe<\/em><\/a> mlade dramatur\u0161kinje, knji\u017eevnice i odnedavno rediteljke Na\u0111e Petrovi\u0107, nagra\u0111en Srcem Sarajeva za najbolji studentski film na 30. Sarajevskom filmskom festivalu, na\u0161ao se pred doma\u0107om publikom u okviru selekcije Hrabri Balkan Festivala autorskog filma<\/a>. Tim povodom sa Na\u0111om smo razgovarali o odrastanju i \u017ealu za mlado\u0161\u0107u<\/em>, o domu i se\u0107anju, o arthaus filmu u Srbiji, o empatiji i potrebi da se, uprkos lo\u0161im uslovima, ostane dosledan svojim uverenjima i svojoj poetici.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ove godine si debitovala kao rediteljka igranog filma Miris sve\u017ee farbe<\/em>. Kakva je razlika kada sama re\u017eira\u0161 svoj scenario, odnosno kada to \u010dini neko drugi?<\/strong><\/p>\n

Ranije dok sam radila sa Nikolom Stojanovi\u0107em ose\u0107ala sam se kao da mogu da se sakrijem iza \u010dinjenice da on re\u017eira. Uvek postoji mogu\u0107nost da, ako ne\u0161to ne valja, ka\u017ee\u0161 \u201etoga nije bilo u scenariju\u201c. (smeh) Ipak, mi smo dosta toga radili zajedno. Nisam bila samo scenaristkinja \u2013 napi\u0161em scenario, predam ga i onda se film realizuje po tome \u2013 nego sam u\u010destvovala u kastingu, snimanjima… Za to \u0161to sam ja radila na filmu ne postoji naziv, nisam asistent re\u017eije. U\u010destvovala sam u celom procesu re\u017eije, ali je rediteljeva odluka uvek bila poslednja. Zato je ve\u010dito ostajalo pitanje \u0161ta bi bilo da smo uradili onako kako sam ja mislila.<\/p>\n

Miris sve\u017ee farbe<\/em> je niz mojih odluka. Zanimljivo je da su ljudi sada po\u010deli da govore \u201eovo je tvoj prvi film\u201c, a ja sve dosada\u0161nje filmove jednako ose\u0107am kao svoje. Mislim da bi moju scenaristi\u010dku profesiju miniralo kada bih na te filmove gledala kao na manje svoje od onih koje re\u017eiram. Recimo, \u0160erbet<\/em> (2019) i Mi smo videli leto <\/em>(2019)\u00a0su filmovi koji su najbli\u017ei mom senzibilitetu i onome \u0161to bih volela da pravim. Kroz Miris sve\u017ee farbe<\/em> sam nau\u010dila mnogo stvari, shvatila \u0161ta \u017eelim da radim u slede\u0107em filmu. Na kraju smo izvukli najbolje iz njega, ali to i dalje nije ono \u0161to sam napisala. Ranije sam verovala da scenario pretvoren u film nikada ne izgleda onako kako sam ga zamislila samo zato \u0161to ga neko drugi re\u017eira. Ali ovog puta je scenario ispao jo\u0161 dalje od inicijalne zamisli. Onda sam shvatila da scenario nkada ne\u0107e izgledati onako kakvim ga ja imam u glavi. Te slike nisu potpuno prevodive. Tako je i sa knji\u017eevno\u0161\u0107u, pi\u0161e\u0161 i onda shvati\u0161 da niko ko \u010dita nema iste slike kao one o kojima si ti pisao. Zna\u010di da ono \u0161to napi\u0161e\u0161 zauvek ostaje samo u tvojoj glavi.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u017delela bih da po\u010dnemo od gesta koji u izvesnom smislu predstavlja simboli\u010dko sredi\u0161te filma: re\u010d je o zami\u0161ljanju stana kom Ema pribegava kada ne mo\u017ee da zaspi, a \u010demu ju je nau\u010dio otac. Reci mi ne\u0161to vi\u0161e o tome, otkud ideja?<\/strong><\/p>\n

Ideja za film je i nastala kada sam sa mamom \u0161etala psa. Za\u0161le smo u jedan novi tr\u017eni centar u na\u0161em kraju i ona je odjednom rekla \u201eovde je bila moja soba\u201c. Onda je, kao turisti\u010dki vodi\u010d, po\u010dela da mi, korak po korak, pokazuje gde se \u0161ta nalazilo: \u201eovde je bio krevet, ovde prozor\u201c. Tu je zapravo bila ku\u0107a u kojoj je odrasla i koja je sru\u0161ena jo\u0161 1980-ih. Za mene je to bilo jako emotivno, jako me je pogodila ideja da je ba\u0161 na tom prostoru bila njena soba koje vi\u0161e nema, ali koju ona u svojim se\u0107anjima vidi tako jasno. \u017delela sam da na\u0111em postupak kroz koji bih to mogla da prenesem na film, da prvo vidimo \u0161ta je taj prostor sada, onda i \u0161ta je bio. Ja se jako vezujem za prostor, \u0161to mi se \u017eivot vi\u0161e menja \u2013 to sve vi\u0161e prime\u0107ujem. Razara me njegova materijalizacija jer na njega gledam kao na najve\u0107u poveznicu sa se\u0107anjem, on mi slu\u017ei kao dokaz da je ne\u0161to postojalo.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kada smo kod toga, prostor doma ima va\u017enu funkciju kako u filmovima za koje si pisala scenario, tako u onim koje si re\u017eirala. On gradi atmosferu i nudi implicitne informacije o miljeu iz kog poti\u010du likovi filmova Mi smo videli leto<\/em> i \u0160erbet<\/em>, zna\u010denje mu se dodatno uslo\u017enjava u filmu Sve kako treba<\/em>, da bi gubljenje\/napu\u0161tanje stana bilo sredi\u0161nja tema Mirisa sve\u017ee farbe<\/em>. \u0160ta sve prostor doma predstavlja u tvom radu, za\u0161to mu se pripisuje toliki zna\u010daj?<\/strong><\/p>\n

\u017divotni prostor dosta otkriva o ljudima i po\u0161to u filmovima te\u017eimo da \u0161to manje bude izre\u010deno kroz dijalog, prostori su nam najbolji prijatelj u opisivanju lika i konteksta, a mislim da nijedna pri\u010da bez jakog konteksta ne mo\u017ee da bude jaka pri\u010da. U Mirisu sve\u017ee farbe<\/em> nema tog prostora, ima samo naznaka nekog prethodnog \u017eivota. To sam istra\u017eivala kroz scenario: da se u filmu postepeno sklapa mozaik onoga \u0161to se zapravo de\u0161ava. Informacije dobija\u0161 na ka\u0161i\u010dicu, tokom vi\u0161e od polovine filma ne zna\u0161 \u0161ta gleda\u0161, ne zna\u0161 koji je kontekst te devojke, za\u0161to se sva\u0111a sa mamom, za\u0161to prati tog \u010doveka i onda njene akcije postepeno dobijaju smisao, sasvim dardenovski.<\/p>\n

 <\/p>\n

Likove uglavnom defini\u0161e\u0161 posredno, kroz gestove, okru\u017eenje, predistoriju. Za\u0161to? <\/strong><\/p>\n

Uvek smo se vodili time da sve \u0161to mo\u017ee\u0161 da uradi\u0161 kroz postupke \u2013 uradi\u0161 kroz postupke, jer je film vizuelna umetnost. Zato mi je bilo osloba\u0111aju\u0107e kada sam pisala roman, mada sam i tu malo robovala scenariju. Neki knji\u017eevnici su mi zamerali \u0161to toliko opisujem svaku akciju jer nije sve podjednako bitno, mada meni jeste bilo, po\u0161to na sve gledam filmski. Deluje mi neprirodno da, kada dve osobe vode dijalog, ne postoji neka akcija izme\u0111u replika \u2013 pomerio je \u010da\u0161u, pogledao je\u2026 Dijalog mi deluje ve\u0161ta\u010dki bez toga. Sada, na primer, treba da adaptiram svoj roman Meduze \u017eive zauvek dok ih ne uhvate<\/em> u dugometra\u017eni film i zanimljiv mi je suprotan proces gde knji\u017eevno delo preta\u010dem u scenaristi\u010dko, li\u0161eno digresija, iako monolozi i dijalozi \u010dine neke od klju\u010dnih delova romana.<\/p>\n

 <\/p>\n

Za\u0161to je u Mirisu sve\u017ee farbe<\/em> ba\u0161 \u010duvanje od zaborava vode\u0107i mehanizam samoodr\u017eanja?<\/strong><\/p>\n

Ja sam nostalgi\u010dna od kada znam za sebe, imam \u017eal za mlado\u0161\u0107u od 14. godine. Sada, sa 27, sve je vi\u0161e stvari kojih \u017eelim da se se\u0107am. Vezana sam za coming of age<\/em> teme jer mi je taj period najo\u010diglednije mladosti \u2013 srednja \u0161kola, prve ljubavi, prva iskustva \u2013 \u017eivotni ideal. Mislim da \u0107u se tim temama zauvek vra\u0107ati jer mi deluje da je u tom periodu sve intenzivno, kao film, sve se de\u0161ava prvi put, sve je novo. Pomalo me poga\u0111a pomisao da je taj period gotov i da se o\u010dekuje da ostatak \u017eivota \u017eivimo mirno. Zato se kroz pisanje vra\u0107am tinejd\u017eerskom periodu, prija mi da kroz svoje junake budem u tim godinama, za koje pritom ne ose\u0107am da su mi toliko daleke. Mada sam shvatila da se ne ose\u0107amo svi tako. Ja valjda, zato \u0161to pi\u0161em, neprekidno kopam po istim temama, vrtim po glavi iste scene, mnogo sam vi\u0161e u pro\u0161losti. Kada pi\u0161em, ja tokom dana po sedam sati lamentiram nad pro\u0161lo\u0161\u0107u. Zato vi\u0161e pamtim.<\/p>\n

 <\/p>\n

Tema odrastanja na margini, pra\u0107ena problemima romanti\u010dnih i porodi\u010dnih odnosa, izdvaja se kao preovla\u0111uju\u0107a u tvom radu. Za\u0161to se odlu\u010duje\u0161 za kontekst ekonomske, tj. socijalne margine i za\u0161to se unutra\u0161nji sukobi mladih protagonista artikuli\u0161u prevashodno kroz edginess<\/em>?<\/strong><\/p>\n

To se uspostavilo u radu sa Nikolom. Ja ne \u017eivim ba\u0161 tako, niti sam u gradu imala svu slobodu koju imaju ti likovi, ali kada zami\u0161ljam odrastanje padne mi na pamet spot grupe Arcade Fire za pesmu The Suburbs<\/em>: ima\u0161 dru\u0161tvo iz kraja, na istom ste mestu i vezuje vas neki mikro-svet. Druga stvar je jer mislim da je to bitno prikazati, mislim da je to ve\u0107ina Srbije. Nakon \u0160erbeta<\/em> ljudi su se \u010dudili \u0161to nam u filmu besku\u0107nici le\u017ee u prolazu, pitali su gde toga ima, a ja razmi\u0161ljam gde oni \u017eive i odrastaju, idu li na Terazije. Mislim da je to tabu i da se takve teme prikazuju sa nekom idealizacijom, a mi smo te\u017eili da ih prika\u017eemo kakve jesu, sa lepim i ru\u017enim stranama, da \u017eivot mo\u017ee biti lep i pored svega toga. Mislim da je u \u0160erbetu<\/em> to najprisutnije jer se socijalna situacija najja\u010de ose\u0107a. \u017deleli smo da poka\u017eemo kako se ceo svet raspada, ali je i u takvom svetu ljubav ja\u010da od svega. Sve je zaprljano, mra\u010dno, i na kraju krene francuska \u0161ansona kao ne\u0161to naj\u010distije i velelepno, kao potpuni kotrast.<\/p>\n

A \u0161to se buntovnosti ti\u010de, ja te\u017eim intenzivnim odnosima, i u \u017eivotu i u pisanju. Jako me zanima da istra\u017eujem intenzitet emocija i senzitivnost likova. Zanimljivi su mi likovi koji mogu da idu u ekstreme, da ose\u0107aju sve \u2013 i tugu i radost i ljubav \u2013 ekstremno. Najbolji primer za to mi je film Glavom kroz zid <\/em>(Head-on<\/em>, Fatih Akin, 2004). Kada sam ga prvi put gledala na fakultetu, pomislila sam \u201eovo je ljubavna pri\u010da koja me zanima\u201c. Ne znam za\u0161to je to tako, ali \u010dini mi se da je u dana\u0161nje vreme dosta stvari blazirano, da su ljudi otupeli i zato te\u017eim onima koji imaju buntvni\u010dki pogled na svet. Apropo blaziranosti moram da dodam i da ne mogu da razumem kako su danas mnogi apoliti\u010dni, kako su isklju\u010dili sva aktuelna de\u0161avanja. Prvenstveno mislim na na\u0161u generaciju, ne mogu da osu\u0111ujem starije, mislim da su vodili dosta bitaka. Ali nije mi jasno kako pored svega \u0161to se de\u0161ava mo\u017ee\u0161 da \u201esamo vodi\u0161 svoj \u017eivot\u201c. Zato smatram da pisanje ima va\u017enu funkciju jer poziva na emociju, na saose\u0107anje, empatiju koja je klju\u010dna u borbi sa apatijom i diktaturom.<\/p>\n

 <\/p>\n

U Mirisu sve\u017ee farbe<\/em> \u010dini se kao da je junakinja sasvim sama u svemu \u0161to joj se de\u0161ava; taj ose\u0107aj izolovanosti generalno dominira u tvom radu. Otkud to?<\/strong><\/p>\n

\u010cesto se to pitam u svom radu. Prime\u0107ujem da su mi sporedni \u017eenski likovi mnogo veseliji, direktniji, spontaniji, a glavna junakinja je uvek povu\u010dena, \u0107utljiva, zatvorena. Prototip takvih likova za mene predstavlja Midori iz Norve\u0161ke \u0161ume <\/em>Harukija Murakamija. Nekoliko puta sam poku\u0161ala da napravimo inverziju, da mi to bude glavna junakinja, ali ne vredi. Izgleda da se ja kao pripoveda\u010d i gledalac vi\u0161e poistove\u0107ujem sa usamljenim junakinjama, bli\u017ee su mom pogledu na svet i zapravo ih do\u017eivljavam kao oko sveta<\/em>. Na primer, u Mirisu sve\u017ee farbe<\/em> Ema je ta kroz koju gledamo svet. Ose\u0107ala bih se udaljenijom od nje da je mnogo otvorenija, pri\u010dljivija. Ovako funkcioni\u0161e kao posrednik koji nas uvodi u svet i vodi kroz njega. Kroz nju upijamo svet, kao \u0161to ga i ona sama upija. Mislim da likovi koji su ekstrovertniji manje upijaju i samim tim se stvara jedan zid.<\/p>\n

 <\/p>\n

Stvara\u0161 slo\u017eene \u017eenske likove, kakvi su, rekla bih, jo\u0161 uvek nedovoljno zastupljeni u doma\u0107oj kinematografiji. Kako vidis \u017eenske likove u na\u0161em filmu: ima li ih i koliko su kompleksni?<\/strong><\/p>\n

Kada razmislim, u na\u0161oj kinematografiji i nema toliko jakih \u017eenskih likova. U stranom filmu Andrea Arnold ima takve likove, Lin Remzi, pa filmovi kao \u0161to su Lady Bird <\/em>(Bubamara, Greta Gervig, 2017) ili Rozeta<\/em> (Rosetta<\/em>, 1999) bra\u0107e Darden. Ali kod nas generalno ima malo arthaus filmova, pa mi je te\u0161ko da govorim na tom uzorku. To je sigurno i posledica \u010dinjenice da je do skoro bilo mnogo manje rediteljki nego reditelja, pa su se mu\u0161karci bavili uglavnom svojim polom. Nisam isklju\u010diva, mislim da neki reditelji vrlo slojevito umeju da prika\u017eu \u017eene, recimo Bergman. I mogu da razumem da je autorima prirodnije da rezoner bude njihovog pola. Mada mislim da se i to polako menja, jer ima sve vi\u0161e rediteljki. Nisam pobornik toga da su \u017eene jedno, a mu\u0161karci drugo, mislim da je ne\u0161to \u0161to je iskreno, \u0161to valja, sva\u010dije. Da li imamo druga\u010dije vi\u0111enje sveta, svetonazor \u2013 sigurno. Imamo druga\u010dija iskustva, druga\u010dije smo odrastali zbog polova. Ali za\u0161to je vrednije mu\u0161ko od \u017eenskog iskustva? To prime\u0107ujem posebno u knji\u017eevnosti. \u010cini mi se da su mu\u0161karci otvoreniji da gledaju film, nego da \u010ditaju knjigu, sa \u017eenskom protagonistkinjom. Bila sam sre\u0107na kada mi je jedan drug rekao \u201emnogo mi je zna\u010dilo kada sam pro\u010ditao knjigu, potpuno sam druga\u010dije razumeo \u017eenski svet, dobio sam drugi uvid jer nikada nisam bio devoj\u010dica od devetnaest godina\u201c. Pobornik sam toga da su neke stvari zajedni\u010dke, univerzalne. Emocije, recimo. Za\u0161to bi neki mu\u0161karac manje ose\u0107ao ako \u010dita o \u017eenskim junakinjama?<\/p>\n

 <\/p>\n

Filmovi koje si radila sa Nikolom Stojanovi\u0107em (pogotovo \u0160erbet<\/em>) uspe\u0161no oslikavaju ovda\u0161nju youth culture<\/em> u jednom arthaus, indi klju\u010du. Ima li mesta za takve filmove na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu izvan festivalskog okvira?<\/strong><\/p>\n

Mislim da ljudi vole arthaus, \u010dim gledaju takve strane filmove, samo ovde nemaju izme\u0111u \u010dega da biraju. Sli\u010dna je stvar kao sa televizijom: kada bi pustio publici ne\u0161to \u0161to je dobro i kvalitetno, ona bi to volela, ali je naviknuta na \u0161und, na prvolopta\u0161ke odgovore. Na konkursima se dobija sve manje novca za takve projekte. Ako ho\u0107e\u0161 da ima\u0161 normalan bud\u017eet za arthaus indi film, a ne da snimanje bude neuslovno, mora\u0161 pet godina da radi\u0161 na tome, da skuplja\u0161 sredstva. Mnogi reditelji izgube elan jer je te\u0161ko obavezati se na neki projekat na toliko dugo i re\u0107i \u201e\u017eelim da ovo bude moje \u017eivotno delo\u201c jer ti ovde kao reditelj, ako ima\u0161 sre\u0107e, mo\u017ee\u0161 da snimi\u0161 pet-\u0161est filmova. To je jako optere\u0107uju\u0107a misao, da sa onim \u0161to odabere\u0161 mora\u0161 da bude\u0161 toliko dugo, bez obzira ho\u0107e\u0161 li to i dalje \u017eeleti, da li \u0107e\u0161 biti potpuno druga osoba, ho\u0107e\u0161 li imati jo\u0161 tri ideje koje bi radije razvijao, ali si zarobljen u odre\u0111enom projektu.<\/p>\n

Tako\u0111e mi smeta \u0161to smo ovde primorani da pravimo egzotiku od na\u0161ih ratova, siroma\u0161tva, Balkana uop\u0161te. Na stranim festivalima se to o\u010dekuje od nas i filmovi bez toga \u010desto ne prolaze, kao da smo mi ni\u017ea bi\u0107a koja ne mogu da se bave ljubavlju, prijateljstvima, ako to nema neku ratnu ili socijalnu pozadinu. To mogu Francuzi, Englezi, Nemci. Ne \u017eelim da se bavim nekim temama samo da bih pro\u0161la na festivale, da bi me neko prihvatio. Mislim da imam legitimitet da se bavim intimnim stvarima isto koliko i neko iz bogatije dr\u017eave. I \u017eelim da to \u0161to radim odjekne dalje od Srbije. Cela situacija je nezgodna, ali iskreno verujem da ako je ne\u0161to zaista dobro i ako prebacuje rampu, ako je bolje od svih tih francuskih i nema\u010dkih filmova, to \u0107e neko videti. Da ne verujem u to, ne bih se bavila filmom. Meni je va\u017eno da pi\u0161em o onome o \u010demu \u017eelim u datom trenutku, a ako se to ne uklopi ni u kakve \u017eelje i fondove, ne mora, ali \u0107u napraviti film iza kog mogu da stanem i ka\u017eem \u201eovo je moj film, ovo je moj period \u017eivota, ovo je meni bitno\u201c. Jer to \u0161to radim ostaje zauvek tu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Vi\u0161egodi\u0161nja saradnja sa istim autorskim timom (reditelj, direktor fotografije, glumci\u2026) rezultirala je stvaranjem osobenog kolaborativnog izraza \u2013 mikro-sveta koji se sa svakim novim filmom sve vi\u0161e produbljuje. Ose\u0107a\u0161 li to kao zonu komfora ili prostor ve\u0107e stvarala\u010dke slobode?<\/strong><\/p>\n

Po\u010delo je tako \u0161to smo se Nikola Stojanovi\u0107 i ja dobro razumeli i ravnopravno u\u0161li u tu pri\u010du. Kada smo se upoznali, razgovarali smo o ljubavnom trouglu, letu, predgra\u0111u. Ose\u0107ala sam da imam potpunu slobodu, \u0161to je retkost. Scenaristi na\u017ealost uglavnom nemaju takav tretman. Ti tu napi\u0161e\u0161 deo sebe, neka svoja iskustva, re\u010di koje si izgovorio, koje su ti izgovorene i onda bude\u0161 potpuno neprepoznat. Mislim da je to pogre\u0161na postavka od samog po\u010detka i delom je i na reditelju kako \u0107e to plasirati. Ja sam imala sre\u0107e jer je Nikola o tome uvek vodio ra\u010duna. Naravno, bilo bi sumanuto da sam na setu svakog filma za koji pi\u0161em. Nau\u010dila sam da prepoznam \u0161ta su potpuno moji scenaristi\u010dki projekti, gde imam ve\u0107i upliv. Sada se \u010desto de\u0161ava da me reditelji zovu sa ve\u0107 gotovom idejom koju razra\u0111ujem, prepravljam. Znam da sam tu zanatlija i treba da izvr\u0161im zadatak, napravim najbolje od njegove zamisli i u tom smislu mi je sasvim legitimno da reditelj bude nosilac svega. Ali, ima ovih pipavih projekata gde si tu od ideje, od po\u010detka, unosi\u0161 sebe, a posle se zaboravi da je i tvoje.<\/p>\n

 <\/p>\n

Za kraj, na \u010demu trenutno radi\u0161?<\/strong><\/p>\n

Trenutno adaptiram Meduze \u017eive zauvek dok ih ne uhvate<\/em> u film i jako sam uzbu\u0111ena jer imam slobodu da s tim uradim \u0161ta ho\u0107u, ne moram da robujem romanu, po\u0161to odgovaram samo sebi. Razvijam fimove sa Vladimirom Tagi\u0107em i Srdanom Golubovi\u0107em, radila sam sa Bojanom Vuleti\u0107em. Raduje me \u0161to su me starije kolege zvale da sara\u0111ujemo. Tako\u0111e, Nikola i ja sada spremamo seriju, odlu\u010dili smo da idemo glavom kroz zid. Slede\u0107e godine \u0107u biti i na rezidenciji, gde \u0107u, nadam se, po\u010deti da pi\u0161em novi roman.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/p>\n

\u00a0 \u00a0Tekst je nastao zahvaljuju\u0107i podr\u0161ci udru\u017eenja UFUS AFA Za\u0161tita koje je podr\u017ealo projekat \u201eFilmoskopija\u201c na Konkursu za kulturna davanja za 2024. godinu.<\/em><\/p>\n

Fotografija Na\u0111e Petrovi\u0107: Vesna Lali\u0107, Festival autorskog filma Promo.<\/em><\/p>\n\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Intervju sa rediteljkom i scenaristkinjom Na\u0111om Petrovi\u0107 Kratkometra\u017eni film [...]","protected":false},"author":7,"featured_media":5712,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[75],"tags":[376,375,92,89,200,426,406,407,424,408,425,94],"class_list":["post-5708","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","tag-faf-beograd","tag-festival-autorskog-filma","tag-filmoskopija","tag-filmska-kritika","tag-intervju","tag-mi-smo-videli-leto","tag-miris-sveze-farbe","tag-nadja-petrovic","tag-nadja-petrovic-roman","tag-nikola-stojanovic","tag-serbet","tag-srpski-film"],"yoast_head":"\nNa\u0111a Petrovi\u0107: \u201eSaose\u0107anje je klju\u010dno u borbi sa apatijom i diktaturom\u201c - Filmoskopija<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Na\u0111a Petrovi\u0107 za Filmoskopiju govori o odrastanju i \u017ealu za mlado\u0161\u0107u, o domu i se\u0107anju, o arthaus filmu u Srbiji, o empatiji i potrebi da se, uprkos lo\u0161im uslovima, ostane dosledan svojim uverenjima i svojoj poetici.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Na\u0111a Petrovi\u0107: \u201eSaose\u0107anje je klju\u010dno u borbi sa apatijom i diktaturom\u201c - Filmoskopija\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Na\u0111a Petrovi\u0107 za Filmoskopiju govori o odrastanju i \u017ealu za mlado\u0161\u0107u, o domu i se\u0107anju, o arthaus filmu u Srbiji, o empatiji i potrebi da se, uprkos lo\u0161im uslovima, ostane dosledan svojim uverenjima i svojoj poetici.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Filmoskopija\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2024-12-01T14:58:10+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2024-12-02T10:23:08+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/01cf1e35-2baa-4707-9e49-4876e6980578.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2048\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1430\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Ana Filipovi\u0107\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Ana Filipovi\u0107\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"13 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/\",\"name\":\"Na\u0111a Petrovi\u0107: \u201eSaose\u0107anje je klju\u010dno u borbi sa apatijom i diktaturom\u201c - Filmoskopija\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/01cf1e35-2baa-4707-9e49-4876e6980578.jpg\",\"datePublished\":\"2024-12-01T14:58:10+00:00\",\"dateModified\":\"2024-12-02T10:23:08+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900\"},\"description\":\"Na\u0111a Petrovi\u0107 za Filmoskopiju govori o odrastanju i \u017ealu za mlado\u0161\u0107u, o domu i se\u0107anju, o arthaus filmu u Srbiji, o empatiji i potrebi da se, uprkos lo\u0161im uslovima, ostane dosledan svojim uverenjima i svojoj poetici.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/01cf1e35-2baa-4707-9e49-4876e6980578.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/01cf1e35-2baa-4707-9e49-4876e6980578.jpg\",\"width\":2048,\"height\":1430,\"caption\":\"na\u0111a petrovi\u0107\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Na\u0111a Petrovi\u0107: \u201eSaose\u0107anje je klju\u010dno u borbi sa apatijom i diktaturom\u201c\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#website\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/\",\"name\":\"Filmoskopija\",\"description\":\"Filmske kritike, eseji, intervjui i vesti.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900\",\"name\":\"Ana Filipovi\u0107\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Ana Filipovi\u0107\"},\"description\":\"Istori\u010darka umetnosti i studentkinja master studija odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i teorije dramskih umetnosti i medija na katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti. U\u010destvovala je u radu NK ICOM Srbija kao \u010dlanica Odbora za komunikacije i doprinela realizaciji ve\u0107eg broja projekata u polju savremene umetnosti. Autorka je nekoliko nau\u010dnih radova i stru\u010dnih tekstova iz oblasti filma i vizuelne kulture 20. i 21. veka. Sara\u0111uje sa doma\u0107im i me\u0111unarodnim filmskim festivalima. Primarna oblast njenog interesovanja ti\u010de se vi\u0161estrukih odnosa filmskog medija i moderne umetnosti, odnosno savremenih umetni\u010dkih praksi.\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/author\/ana_filipovic\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Na\u0111a Petrovi\u0107: \u201eSaose\u0107anje je klju\u010dno u borbi sa apatijom i diktaturom\u201c - Filmoskopija","description":"Na\u0111a Petrovi\u0107 za Filmoskopiju govori o odrastanju i \u017ealu za mlado\u0161\u0107u, o domu i se\u0107anju, o arthaus filmu u Srbiji, o empatiji i potrebi da se, uprkos lo\u0161im uslovima, ostane dosledan svojim uverenjima i svojoj poetici.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Na\u0111a Petrovi\u0107: \u201eSaose\u0107anje je klju\u010dno u borbi sa apatijom i diktaturom\u201c - Filmoskopija","og_description":"Na\u0111a Petrovi\u0107 za Filmoskopiju govori o odrastanju i \u017ealu za mlado\u0161\u0107u, o domu i se\u0107anju, o arthaus filmu u Srbiji, o empatiji i potrebi da se, uprkos lo\u0161im uslovima, ostane dosledan svojim uverenjima i svojoj poetici.","og_url":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/","og_site_name":"Filmoskopija","article_published_time":"2024-12-01T14:58:10+00:00","article_modified_time":"2024-12-02T10:23:08+00:00","og_image":[{"width":2048,"height":1430,"url":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/01cf1e35-2baa-4707-9e49-4876e6980578.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Ana Filipovi\u0107","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"Ana Filipovi\u0107","Est. reading time":"13 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/","name":"Na\u0111a Petrovi\u0107: \u201eSaose\u0107anje je klju\u010dno u borbi sa apatijom i diktaturom\u201c - Filmoskopija","isPartOf":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/01cf1e35-2baa-4707-9e49-4876e6980578.jpg","datePublished":"2024-12-01T14:58:10+00:00","dateModified":"2024-12-02T10:23:08+00:00","author":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900"},"description":"Na\u0111a Petrovi\u0107 za Filmoskopiju govori o odrastanju i \u017ealu za mlado\u0161\u0107u, o domu i se\u0107anju, o arthaus filmu u Srbiji, o empatiji i potrebi da se, uprkos lo\u0161im uslovima, ostane dosledan svojim uverenjima i svojoj poetici.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/#primaryimage","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/01cf1e35-2baa-4707-9e49-4876e6980578.jpg","contentUrl":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/01cf1e35-2baa-4707-9e49-4876e6980578.jpg","width":2048,"height":1430,"caption":"na\u0111a petrovi\u0107"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/nadja-petrovic-saosecanje-je-kljucno-u-borbi-sa-apatijom-i-diktaturom\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/filmoskopija.com\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Na\u0111a Petrovi\u0107: \u201eSaose\u0107anje je klju\u010dno u borbi sa apatijom i diktaturom\u201c"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#website","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/","name":"Filmoskopija","description":"Filmske kritike, eseji, intervjui i vesti.","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/filmoskopija.com\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/afa4c9fa971fae88ba3b617739e87900","name":"Ana Filipovi\u0107","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b40425304ab5537d770d4df5d7ef74b15e81abfa6e4d37f06f7988ed695cc654?s=96&d=mm&r=g","caption":"Ana Filipovi\u0107"},"description":"Istori\u010darka umetnosti i studentkinja master studija odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i teorije dramskih umetnosti i medija na katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti. U\u010destvovala je u radu NK ICOM Srbija kao \u010dlanica Odbora za komunikacije i doprinela realizaciji ve\u0107eg broja projekata u polju savremene umetnosti. Autorka je nekoliko nau\u010dnih radova i stru\u010dnih tekstova iz oblasti filma i vizuelne kulture 20. i 21. veka. Sara\u0111uje sa doma\u0107im i me\u0111unarodnim filmskim festivalima. Primarna oblast njenog interesovanja ti\u010de se vi\u0161estrukih odnosa filmskog medija i moderne umetnosti, odnosno savremenih umetni\u010dkih praksi.","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/author\/ana_filipovic\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5708","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5708"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5708\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5714,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5708\/revisions\/5714"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5712"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5708"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5708"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5708"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}