{"id":5741,"date":"2024-12-27T07:11:57","date_gmt":"2024-12-27T07:11:57","guid":{"rendered":"https:\/\/filmoskopija.com\/?p=5741"},"modified":"2025-01-21T11:49:43","modified_gmt":"2025-01-21T10:49:43","slug":"doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/","title":{"rendered":"doplgenger: Arhivska groznica je simptom nemogu\u0107nosti da proizvedemo istoriju u savremenom kapitalizmu"},"content":{"rendered":"
\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t
\n\t
<\/div>\n<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div>\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t

Intervju sa Isidorom Ili\u0107 i Bo\u0161kom Prostranom (doplgenger)<\/strong><\/p>\n\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n

\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t
\n\t
<\/div>\n<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div>
\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t\n\t
\n\t\t
\n\t\t\t

Povodom novog filma-instalacije Snimak pejza\u017ea termita<\/em><\/a> (2024), predstavljenog na ovogodi\u0161njem Oktobarskom salonu, sa umetni\u010dkim duom doplgenger, koji \u010dine Isidora Ili\u0107 i Bo\u0161ko Prostran, razgovarali smo o osavremenjivanju Davi\u010dove poezije, pejza\u017eu kao \u201emediju vizualne komunikacije\u201c, pristupu arhivima i radu sa arhivskim snimcima, ali i o novom istra\u017eivanju, zasnovanom na amaterskim zapisima Jugoslovena u Africi i Aziji.<\/p>\n

\u00a0<\/em><\/p>\n

Okosnica va\u0161e nove serije radova jesu Snimci <\/em>Oskara Davi\u010da. Za\u0161to ste se odlu\u010dili ba\u0161 za njih? U jednom razgovoru pominjete kinematografska odli\u010dja ove zbirke, vidljiva ve\u0107 u naslovu. Kako ste u razradi ideje za skora\u0161nji Snimak pejza\u017ea termita<\/em> uvezali hermeti\u010dnu slikovitost Davi\u010dove pesme i va\u0161 postupak razotkrivanja politi\u010dkih, ekonomskih, pa i filmskih mehanizama?<\/strong><\/p>\n

Savremeni dijalozi sa Davi\u010dom poti\u010du iz \u017eelje umetni\u010dkih i kulturnih radnika da o\u010duvaju i ponovo o\u017eive bar poneki deo velikog opusa ovog pesni\u010dkog aktiviste \u010dije knjige su, a to nije neva\u017eno, bile sistematski izbacivane iz knji\u017eara i biblioteka po\u010detkom 1990-ih i tek danas se stidljivo ponovo objavljuju. Mi smo zbirci pesama Snimci<\/em> iz 1963. pri\u0161li intuitivno, ali vremenom nam je postalo izazovno da de\u0161ifrujemo<\/em> stihove i preobra\u017eavamo ih u ne\u0161to drugo. Sama zbirka pripada periodu kada se istorijski kontekstualizovani revolucionarni zanos i vatra razigranog Davi\u010dovog pesni\u010dkog iskaza transformi\u0161e u jezgrovite, \u010desto samozatajne, fragmentarne do\u017eivljaje u kojima se pesnik svesno odlu\u010duje da \u201enastavi bez sebe\u201c, da se desubjektivizira, da se preda pred \u201epejza\u017eima bez pro\u0161losti i budu\u0107nosti\u201c, prirodi koja je inkarnacija slobode, koja postoji bez \u010doveka, i biva fiksirana zna\u010denjem tek njegovim pogledom. Ta prividna neodre\u0111enost mnogih pesama u ovoj zbirci nije proizvoljnost. Kao nedovr\u0161ene metafore i spojevi nespojivog, one predstavljaju izazovan predlo\u017eak, poput \u0161tafete koju nam pesnik predaje, a koju mi onda predajemo dalje \u201ebez sebe\u201c.<\/p>\n

Tu je i veza izme\u0111u na\u0161eg poslednjeg rada Snimak pejza\u017ea termita <\/em>i istoimene Davi\u010dove pesme. Na\u0161 film\/instalacija jeste jedna vrsta rasprave, \u201eforma inteligencije\u201c kako Elseser defini\u0161e filmski esej. Davi\u010dova slika termita kao metafore i \u017eivih bi\u0107a upu\u0107uje nas da mislimo o termitima u vi\u0161e pravaca: kao o nevidljivim radnicima, tvorcima istorije, duhovima pro\u0161losti, kako na njihova stani\u0161ta gledaju mnogi afri\u010dki narodi; konkretnije, kao rudarima koji gule geolo\u0161ke naslage zemlje. Po definiciji Manija Farbera, \u201eumetnost termita\u201c kao umetni\u010dka praksa u osnovi zna\u010di dosledno \u201eprela\u017eenje granica sopstvene umetnosti\u201c. Probali smo da spojimo razli\u010dite sinhronijske i dijahronijske situacije i slike da bismo zapo\u010deli debatu o slo\u017eenoj slagalici politi\u010dke ekonomije i njenoj reprezentaciji.<\/p>\n

 <\/p>\n

Pejza\u017e zauzima centralno mesto u va\u0161im recentnim radovima. U Snimku pejza\u017ea bez<\/em> predistorije<\/em> (2020) radi se o socijalisti\u010dkoj ru\u0161evini u obalskom pejza\u017eu; u Snimku pejza\u017ea termita<\/em>, fokus se pomera na odnos pejza\u017ea i rudarenja; najzad, amaterski zapisi u Africi i Aziji sabrani u radu Snimci: studija za film<\/em> neretko prikazuju raznolikost tamo\u0161njih krajolika. Za\u0161to je ba\u0161 pejza\u017e \u2013 dru\u0161tveno-estetski konstrukt uvek obele\u017een ljudskom aktivno\u0161\u0107u i oblikovan politikom \u2013 postao temelj va\u0161ih promatranja?<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107i deo pesama iz zbirke Snimci<\/em> ima kao pred-sintagmu snimak pejza\u017ea<\/em>. Ta sintagma je ve\u0107 po sebi paradoks. Ako shvatimo pejza\u017e kao medij za sebe, kako ga vidi V.T.D\u017e. Mi\u010del, a ne samo kao \u017eanr u vizuelnim umetnostima, snimak pejza\u017ea<\/em> bi zna\u010dio snimak medija, zapravo posredovani, prona\u0111eni, rekonstruisani medij. Ne\u0161to sa \u010dim mi naj\u010de\u0161\u0107e radimo jeste found footage<\/em>. U slu\u010daju Snimka pejza\u017ea bez predistorije<\/em> mi smo i sopstvene snimke sa lokacija tretirali kao \u201eprona\u0111eni materijal\u201c. Nas zanima pejza\u017e kao simboli\u010dka formacija povezana sa imperijalizmom, te kroz kriti\u010dko preispitivanje specifi\u010dnih hronotopa kakvi su, na primer, napu\u0161teno jadransko letovali\u0161te ili rudarski kop, poku\u0161avamo da destabilizujemo samu reprezentaciju odre\u0111enih pejza\u017ea i njihovih istorijskih narativa.<\/p>\n

Mi danas gledamo i \u017eivimo u nekoj vrsti meta-pejza\u017ea. Pejza\u017e je mo\u0107an medij vizuelne komunikacije, deo je savremene ratne ma\u0161ine: kroz optiku dronova, satelitskih i nadzornih kamera, navigacionih sistema itd. Ponovo je sredstvo osvajanja. Svakom pejza\u017eu je potreban kontra-pejza\u017e, \u201etamna strana pejza\u017ea\u201c. Umesto da je ratna ma\u0161ina (war machine<\/em>) koja mora da vidi, nama je pejza\u017e vremeplov (time machine<\/em>) koji mora da \u010duje, mo\u017eda sazna. U Snimku pejza\u017ea bez predistorije<\/em>, kroz epistolarnu naraciju nepouzdanog pripoveda\u010da i vizuelne distorzije snimljenog materijala, poku\u0161ali smo da vizualizujemo proces zaboravljanja koji smo prakti\u010dno ugradili u regresiju filmskog medija u ovom filmu. \u017deleli smo da istaknemo nemogu\u0107nost memorisanja jednog arhitektonskog i dru\u0161tvenog objekta bez ostatka. U Snimku pejza\u017ea termita, <\/em>kroz su\u010deljavanje industrijskog pejza\u017ea koji zadr\u017eava tragove rada i liberalno-kapitalisti\u010dkog pejza\u017ea koji te tragove bri\u0161e, borimo se sa (ne)mogu\u0107no\u0161\u0107u da razumemo odnos politi\u010dke ekonomije i istoriografije. Kao i svi snimci pejza\u017ea<\/em>, i ovaj rad je usmeren na sam medij kojim baratamo, a u kome preispitujemo mesto audiovizuelnog u istorijskim procesima otpora, povla\u010de\u0107i linije od kolonijalne pro\u0161losti preko socijalisti\u010dkog emancipacijskog projekta do poluperiferne stvarnosti Srbije u sada\u0161njem trenutku. Kombinuju\u0107i snimljeni i arhivski materijal, Snimak pejza\u017ea termita<\/em> poku\u0161ava da kreira pejza\u017e pobune.<\/p>\n

 <\/p>\n

U Snimku pejza\u017ea termita<\/em> povla\u010dite paralelu izme\u0111u rudarskog ekstraktivizma i istra\u017eivanja arhiva, denunciraju\u0107i privatizaciju arhiva koje su nekada bile u \u201edru\u0161tvenom vlasni\u0161tvu\u201c. Koliko je danas te\u0161ko pristupiti arhivima \u0161irom postjugoslovenskog prostora? Za\u0161to je va\u017eno pretresati i kriti\u010dki preispitivati arhivu? Koji eti\u010dki izazovi stoje pred istra\u017eiva\u010dima i umetnicima koji preuzimaju arhivske snimke?<\/strong><\/p>\n

Arhivska glad i arhivska groznica simptom su nemogu\u0107nosti da proizvedemo istoriju u savremenom kapitalizmu i zamislimo druga\u010diju budu\u0107nost. A \u0161to je ve\u0107a glad, to je ve\u0107a ograni\u010denost pristupa. Tako da tu ne vladaju \u010dak ni tr\u017ei\u0161ni, kapitalisti\u010dki, nego feudalni odnosi. Izvorna arhivska gra\u0111a postaje dragocenost, retki metal, \u017eargonski i doslovno. Dok je pristup pisanim dokumentima koliko-toliko mogu\u0107, pristup i kori\u0161\u0107enje foto i filmske gra\u0111e prona\u0111ene u fundusima \u201erasturenim\u201c ratovima i privatizacijom dru\u0161tvenih preduze\u0107a prava je no\u0107na mora. Istra\u017eiva\u010di jugoslovenskih filmskih arhiva poku\u0161avaju da pove\u017eu tragove njenih nestajanja, gubljenja, brisanja ali je to ponekad i uzaludan posao.<\/p>\n

Za rad na Snimcima pejza\u017ea termita<\/em> istakli bismo nesebi\u010dnu pomo\u0107 Dragana Stojmenovi\u0107a, bibliotekara Zavi\u010dajnog odeljenja Narodne biblioteke u Boru koji sa svojim timom uspeva da odbrani istoriju jednog naselja od privatizacije i brisanja. Ova arhiva je svima javno dostupna. Problem sa filmskom arhivom je \u0161to je ona indeksna i to upu\u0107uje na njen nestabilan karakter. Skoro je nemogu\u0107e dosledno primeniti pravnu regulativu na konkretnu arrhivsku filmsku gra\u0111u koja nije autorizovana \u2013 recimo na dokumentarni film iz pro\u0161losti koji i sam koristi neautorizovane arhivske snimke. Ako, pak, \u017eelimo da je podvedemo pod kontrolu i da je \u201epopi\u0161emo\u201c kako bismo je koristili, \u0161to o\u010dekuje i zahteva zapadna filmska industrija, pristup istorijskoj gra\u0111i bi\u0107e onemogu\u0107en. Deluje da je ovo \u017eeljena tendencija jer se ograni\u010davanjem pristupa odre\u0111enim istorijskim i ideolo\u0161ki nepo\u017eeljnim narativima oni zapravo bri\u0161u. Mogu\u0107e je da se u takvim procesima vidi i fina zarada.<\/p>\n

Svakako, digitalizacija filmskih arhiva u postjugoslovenskom, zna\u010di perifernom \u2013 a vi\u0161e nije neadekvatno re\u0107i \u00a0i neokolonijalnom prostoru \u2013 je kontingentna, nesistemati\u010dna i \u010desto predstavlja privatnu inicijativu pojedina\u010dnih filmskih ili filmsko-arhivskih projekata. Nezavisno od toga koji ideolo\u0161ki predznak jedan takav projekat bira, sva je prilika da \u0107e to biti projekat visokog bud\u017eeta za pla\u0107anje \u201eautorskih prava\u201c pa \u0107e nam i takva arhiva biti \u201epredo\u010dena\u201c i takva istorija biti ispri\u010dana. U identitarnim kulturama se\u0107anja \u201ebitka za arhive\u201c je izgubljena. Ipak, indeksnost i nestabilnost filmskog dokumenta zna\u010di jo\u0161 ne\u0161to, \u0161to nas kao istra\u017eiva\u010de i istorijske materijaliste zanima. Svaki pojedina\u010dni arhivski snimak, kadar, ili gotovo kvadrat po sebi, mo\u017ee da ima potencijal kojeg, ponekad, ni sami njegovi kreatori nisu bili svesni. Naro\u010dito ako se gledaju iz drugog vremena. I pored svih pote\u0161ko\u0107a, no\u0107nih mora i arhivskih groznica, ova druga karakteristika indeksnosti daje potencijal da se radi na dijalekti\u010dkoj slici istorije<\/em> kako ju je razumeo Valter Benjamin \u2013 onoj iskri iz pro\u0161losti koja ima utopijsku snagu. Eti\u010dki i ideolo\u0161ki izazov za umetnike i istra\u017eiva\u010de bi\u0107e najvi\u0161e potraga za tom slikom.<\/p>\n

Mi sebe vi\u0161e shvatamo kao arhiveologe, kako taj termin defini\u0161e Ketrin Rasel, nego kao arhiviste, s obzirom na to da arhive vi\u0161e kriti\u010dki propitujemo nego \u0161to ih prakti\u010dno eksploati\u0161emo. Re\u010dnikom politi\u010dke ekonomije, mi se ne nalazimo u poziciji primarne proizvodnje iskopavanja i sekundarne proizvodnje obrade filmskih arhiva, ve\u0107 smo pre sakuplja\u010di-lovci koji koriste ono na \u0161ta nai\u0111u. Prona\u0111eni materijal propitujemo na materijalisti\u010dko-medijski na\u010din i kad prona\u0111emo klju\u010d za njegovo dekodiranje u savremenom trenutku, onda poku\u0161avamo da smestimo gledaoce u liminalni prostor izme\u0111u pokretnih slika pro\u0161losti, da im dozvolimo da postanu deo istorijskih doga\u0111aja ponovo, ali sa promenjenom optikom, potcrtavaju\u0107i i uveli\u010davaju\u0107i ne\u0161to \u0161to je ostalo nevidljivo, u ti\u0161ini, u mraku.<\/p>\n

 <\/p>\n

U radu Snimci: studija za film<\/em>, kompilirate amaterske zapise Jugoslovena u zemljama Nesvrstanih u vreme SFRJ. U filmskoj praksi i akademskim istra\u017eivanjima vlada sve ve\u0107e interesovanje za takve nenormativne, pa i \u201esiroma\u0161ne\u201c slike. Kakav potencijal po va\u0161em mi\u0161ljenju kriju amaterske slike, uklju\u010duju\u0107i i ove jugoslovenske iz Afrike i Azije? Upu\u0107uju li one tek na neke, uglavnom zanemarene, mikro-istorije, ili se iz njih mogu izvu\u0107i i \u0161iri antropolo\u0161ki i medijsko-arheolo\u0161ki zaklju\u010dci?<\/strong><\/p>\n

Snimci: studija za film <\/em><\/a>je projekat koji je jo\u0161 uvek u nastajanju. Prva faza istra\u017eivanja predstavljena je kao vi\u0161ekanalna instalacija u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda. U planu je i film. Mi smo se \u010de\u0161\u0107e bavili javnim medijskim, normativnim slikama, koje su ikoni\u010dke i \u010diji je jezik univerzalan. Privatni amaterski snimci su vernakularni – komuniciraju u uskom krugu gledalaca i nisu namenjeni za javno prikazivanje. Mimo toga, uglavnom su proizvodnja stereotipnih zapisa. Iako je pojedina\u010dni amaterski filmski zapis materijalno original, zapravo je reprodukcija ve\u0107 vi\u0111enog: proslave, putovanja itd. Me\u0111utim, nama su zanimljivi kao etnografski zapisi jednog vremena i njegove svakodnevne optike.<\/p>\n

Jugoslovenske snimke iz Afrike i Azije pregledamo uz pomo\u0107 Muzeja afri\u010dke umetnosti uz veliku pomo\u0107 kustoskinja iz muzeja, posebno Milice Naumov. Sara\u0111ujemo i sa Muzejom Jugoslavije i kustoskinjama Simonom Ognjanovi\u0107 i Marijom \u0110orgovi\u0107 oko pregledanja dela njihove filmske arhive. Tako\u0111e, skupljamo slike sa svih strana: donacije, buvljaci i sl. Ovako \u0161irok zahvat nam je potreban da bismo imali \u0161to ve\u0107i uzorak jednog vremena. Pri istra\u017eivanju nam zna\u010de istra\u017eiva\u010dki projekti An\u0111ele Ri\u010di Lu\u0107i i Jervanta D\u017eanikijana, naro\u010dito njihovi metodi katalogizacije raznovrsnog materijala.<\/p>\n

Za pomenutu izlo\u017ebu uzeli smo jedan snimljeni hronotop \u2013 postkolonijalni pejza\u017e Afrike i Azije \u2013 i poku\u0161ali da razlu\u010dimo modele ekspresije i reprezentacije geografske i kulturne drugosti, posebno u odnosu na jugoslovenski identitet, tada nominalno zasnovan na nesvrstanosti i solidarnosti sa zemljama globalnog juga. Za razliku od javnih slika, na\u010din kriti\u010dke aproprijacije ovakvih snimaka je druga\u010diji. Da bi se postigao d<\/em>\u00e9<\/em>tournement <\/em>javnih slika potrebna je distanca od njih, vremenska i prostorna. Gledaju\u0107i amaterske snimke obi\u010dno se javlja potreba da one autenti\u010dno progovore, s obzirom na to da se ose\u0107a snimateljevo prisustvo. Ali nas njihova \u201enaivna\u201c dokumentarnost ne upu\u0107uje na dokumentarizam kao izraz, ve\u0107 nas tera da mislimo fikciju, spekulaciju, poeziju. To nas, opet, u obradi materijala, vu\u010de ka Davi\u010dovom desubjektiviziraju\u0107em subjektu u istorijskim borbama.<\/p>\n

 <\/p>\n

Radite na razme\u0111i eksperimentalnog filma, videoarta, politi\u010dke i dru\u0161tvene teorije, arhivskog istra\u017eivanja, performansa i medijske arheologije. Da li je ova intelektualno-kreativna eklekti\u010dnost na\u010din da sliku izvu\u010dete iz obrazaca kojima robuje u dominantnim tokovima? Da teoriju istisnete iz pisane forme i uvedete u dijalekti\u010dku tenziju sa slikom? Koju ulogu u tome igra prostorna i formalna organizacija slike (recimo u Snimku pejza\u017ea termita<\/em> podeljeni ekran za film\/galerijsko izlaganje na dva ili vi\u0161e ekrana)?<\/strong><\/p>\n

Mi poku\u0161avamo da \u201e\u010ditamo\u201c sliku, \u0161to je verovatno zadatak svake kritike slike. Kritike danas retko ima u pisanoj formi, a teorija medija je \u010desto \u201ezarobljena\u201c na akademijama. Intelektualno-kreativna eklekti\u010dnost je mo\u017eda i posledica kolektivnog rada, odnosno, udvojenog pogleda koji je formiran na\u0161im razli\u010ditim bekgraundima<\/em>. Trudimo se da kritiku slike sprovodimo putem nje same, stalno eksperimenti\u0161emo sa formatima sopstvenog izraza i u\u010dimo. Raditi izme\u0111u filma i vizuelnih umetnosti u Srbiji je te\u0161ko jer je interdisciplinarni pristup jo\u0161 uvek, na\u017ealost, izuzetak. Film mislimo i prvim i drugim sredstvima od po\u010detka, pa filmsku instalaciju u galeriji vidimo kao ukr\u0161tanje galerijskog, filmskog i pozori\u0161nog iskustva, kao izazov da monta\u017eu postavimo u prostor.<\/p>\n

Igra sa dva ekrana u prostoru kod Snimaka pejza\u017ea termita<\/em> je na\u0161la svoje dramatur\u0161ko opravdanje u pri\u010di o nastanku polaroid instant fotografije utemeljene na vektografu. Dve slike, jedna za levo oko i druga za desno oko, upotrebom valjka su laminirane jedna na drugu na jednoj traci filma. Instant fotografija koristi valjke pri razvijanju negativne i pozitivne rolne koje se razvijaju unutar kamere. Na teorijskom nivou, udvojen pogled ili paralaksa istovremeni je rad politike i psihoanalize, da parafraziramo Mladena Dolara. Njihova osnova je ista ali gledaju sa dva razli\u010dita stanovi\u0161ta i nikada se ne ukr\u0161taju. Psihoanaliza priprema i dovodi pred vrata politike, a politika je prelaz preko praga. I jedna i druga su retke.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

\"\"<\/p>\n

\u00a0 \u00a0Tekst je nastao zahvaljuju\u0107i podr\u0161ci udru\u017eenja UFUS AFA Za\u0161tita koje je podr\u017ealo projekat \u201eFilmoskopija\u201c na Konkursu za kulturna davanja za 2024. godinu.<\/em><\/p>\n

Fotografija Isidore Ili\u0107 i Bo\u0161ka Prostrana: Maja Medi\u0107.<\/em><\/p>\n\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t<\/div>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Intervju sa Isidorom Ili\u0107 i Bo\u0161kom Prostranom (doplgenger) Povodom [...]","protected":false},"author":9,"featured_media":5759,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[75],"tags":[448,446,445,449,92,89,200,447,343,366,117,450,451,444,452,94],"class_list":["post-5741","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","tag-bosko-prostran","tag-doplgenger","tag-duo-doplgenger","tag-film-o-nesvrstanima","tag-filmoskopija","tag-filmska-kritika","tag-intervju","tag-isidora-ilic","tag-majka-mara","tag-nikola-radic","tag-novi-srpski-film","tag-oktobarski-salon","tag-oskar-davico-poezija","tag-snimak-pejzaza-bez-predistorije","tag-snimak-pejzaza-termita","tag-srpski-film"],"yoast_head":"\ndoplgenger: Arhivska groznica je simptom nemogu\u0107nosti da proizvedemo istoriju u savremenom kapitalizmu - Filmoskopija<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Sa umetni\u010dkim duom doplgenger, koji \u010dine Isidora Ili\u0107 i Bo\u0161ko Prostran, razgovarali smo o osavremenjivanju Davi\u010dove poezije, pejza\u017eu kao \u201emediju vizualne komunikacije\u201c, pristupu arhivima i radu sa arhivskim i amaterskim snimcima.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"doplgenger: Arhivska groznica je simptom nemogu\u0107nosti da proizvedemo istoriju u savremenom kapitalizmu - Filmoskopija\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Sa umetni\u010dkim duom doplgenger, koji \u010dine Isidora Ili\u0107 i Bo\u0161ko Prostran, razgovarali smo o osavremenjivanju Davi\u010dove poezije, pejza\u017eu kao \u201emediju vizualne komunikacije\u201c, pristupu arhivima i radu sa arhivskim i amaterskim snimcima.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Filmoskopija\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2024-12-27T07:11:57+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2025-01-21T10:49:43+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/doplgenger-2024.-Ph_Maja-Medic-scaled.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2560\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1402\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Nikola Radi\u0107\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Nikola Radi\u0107\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"10 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/\",\"name\":\"doplgenger: Arhivska groznica je simptom nemogu\u0107nosti da proizvedemo istoriju u savremenom kapitalizmu - Filmoskopija\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/doplgenger-2024.-Ph_Maja-Medic-scaled.jpg\",\"datePublished\":\"2024-12-27T07:11:57+00:00\",\"dateModified\":\"2025-01-21T10:49:43+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/aba3872a4571a3e29b11e4c7d0f189ba\"},\"description\":\"Sa umetni\u010dkim duom doplgenger, koji \u010dine Isidora Ili\u0107 i Bo\u0161ko Prostran, razgovarali smo o osavremenjivanju Davi\u010dove poezije, pejza\u017eu kao \u201emediju vizualne komunikacije\u201c, pristupu arhivima i radu sa arhivskim i amaterskim snimcima.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/doplgenger-2024.-Ph_Maja-Medic-scaled.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/doplgenger-2024.-Ph_Maja-Medic-scaled.jpg\",\"width\":2560,\"height\":1402,\"caption\":\"doplgenger\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"doplgenger: Arhivska groznica je simptom nemogu\u0107nosti da proizvedemo istoriju u savremenom kapitalizmu\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#website\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/\",\"name\":\"Filmoskopija\",\"description\":\"Filmske kritike, eseji, intervjui i vesti.\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/aba3872a4571a3e29b11e4c7d0f189ba\",\"name\":\"Nikola Radi\u0107\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2025\/02\/cropped-61277154_10219484314167968_2368715261638344704_n-96x96.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2025\/02\/cropped-61277154_10219484314167968_2368715261638344704_n-96x96.jpg\",\"caption\":\"Nikola Radi\u0107\"},\"description\":\"Nikola Radi\u0107 tekstove o filmu objavljuje na srpskom, engleskom i francuskom (Eastern European Screen Studies, Senses of Cinema, dokumentarni.net, Courrier des Balkans, Radar...). Filmoskopiju ure\u0111uje od 2022, a uredio je i knjigu Filmoskopija: Odabrani tekstovi o savremenom srpskom filmu 2010-2023. Trenutno je zaposlen kao istra\u017eiva\u010d na Univerzitetu u Cirihu, gde priprema doktorsku disertaciju u komentorstvu Folkera Pantenburga (UZH) i Pavla Levija (Stanford University). _______________________________________________________________ Nikola Radi\u0107 publishes texts on cinema in Serbian, English and French (Eastern European Screen Studies, Senses of Cinema, dokumentarni.net, Courrier des Balkans, Radar...). Serving as the editor-in-chief of Filmoskopija since 2022, he has also edited the volume Filmoskopija: Odabrani tekstovi o savremenom srpskom filmu 2010-2023. He is currently employed as a researcher at the University of Zurich, where he is preparing a PhD dissertation under the supervision of Volker Pantenburg (UZH) and Pavle Levi (Stanford University).\",\"url\":\"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/author\/nikola_radic\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"doplgenger: Arhivska groznica je simptom nemogu\u0107nosti da proizvedemo istoriju u savremenom kapitalizmu - Filmoskopija","description":"Sa umetni\u010dkim duom doplgenger, koji \u010dine Isidora Ili\u0107 i Bo\u0161ko Prostran, razgovarali smo o osavremenjivanju Davi\u010dove poezije, pejza\u017eu kao \u201emediju vizualne komunikacije\u201c, pristupu arhivima i radu sa arhivskim i amaterskim snimcima.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"doplgenger: Arhivska groznica je simptom nemogu\u0107nosti da proizvedemo istoriju u savremenom kapitalizmu - Filmoskopija","og_description":"Sa umetni\u010dkim duom doplgenger, koji \u010dine Isidora Ili\u0107 i Bo\u0161ko Prostran, razgovarali smo o osavremenjivanju Davi\u010dove poezije, pejza\u017eu kao \u201emediju vizualne komunikacije\u201c, pristupu arhivima i radu sa arhivskim i amaterskim snimcima.","og_url":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/","og_site_name":"Filmoskopija","article_published_time":"2024-12-27T07:11:57+00:00","article_modified_time":"2025-01-21T10:49:43+00:00","og_image":[{"width":2560,"height":1402,"url":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/doplgenger-2024.-Ph_Maja-Medic-scaled.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Nikola Radi\u0107","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"Nikola Radi\u0107","Est. reading time":"10 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/","name":"doplgenger: Arhivska groznica je simptom nemogu\u0107nosti da proizvedemo istoriju u savremenom kapitalizmu - Filmoskopija","isPartOf":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/doplgenger-2024.-Ph_Maja-Medic-scaled.jpg","datePublished":"2024-12-27T07:11:57+00:00","dateModified":"2025-01-21T10:49:43+00:00","author":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/aba3872a4571a3e29b11e4c7d0f189ba"},"description":"Sa umetni\u010dkim duom doplgenger, koji \u010dine Isidora Ili\u0107 i Bo\u0161ko Prostran, razgovarali smo o osavremenjivanju Davi\u010dove poezije, pejza\u017eu kao \u201emediju vizualne komunikacije\u201c, pristupu arhivima i radu sa arhivskim i amaterskim snimcima.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/#primaryimage","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/doplgenger-2024.-Ph_Maja-Medic-scaled.jpg","contentUrl":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/doplgenger-2024.-Ph_Maja-Medic-scaled.jpg","width":2560,"height":1402,"caption":"doplgenger"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/doplgenger-arhivska-glad-i-arhivska-groznica-simptom-su-nemogucnosti-da-proizvedemo-istoriju-u-savremenom-kapitalizmu\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/filmoskopija.com\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"doplgenger: Arhivska groznica je simptom nemogu\u0107nosti da proizvedemo istoriju u savremenom kapitalizmu"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#website","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/","name":"Filmoskopija","description":"Filmske kritike, eseji, intervjui i vesti.","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/filmoskopija.com\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/aba3872a4571a3e29b11e4c7d0f189ba","name":"Nikola Radi\u0107","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/filmoskopija.com\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2025\/02\/cropped-61277154_10219484314167968_2368715261638344704_n-96x96.jpg","contentUrl":"https:\/\/filmoskopija.com\/wp-content\/uploads\/2025\/02\/cropped-61277154_10219484314167968_2368715261638344704_n-96x96.jpg","caption":"Nikola Radi\u0107"},"description":"Nikola Radi\u0107 tekstove o filmu objavljuje na srpskom, engleskom i francuskom (Eastern European Screen Studies, Senses of Cinema, dokumentarni.net, Courrier des Balkans, Radar...). Filmoskopiju ure\u0111uje od 2022, a uredio je i knjigu Filmoskopija: Odabrani tekstovi o savremenom srpskom filmu 2010-2023. Trenutno je zaposlen kao istra\u017eiva\u010d na Univerzitetu u Cirihu, gde priprema doktorsku disertaciju u komentorstvu Folkera Pantenburga (UZH) i Pavla Levija (Stanford University). _______________________________________________________________ Nikola Radi\u0107 publishes texts on cinema in Serbian, English and French (Eastern European Screen Studies, Senses of Cinema, dokumentarni.net, Courrier des Balkans, Radar...). Serving as the editor-in-chief of Filmoskopija since 2022, he has also edited the volume Filmoskopija: Odabrani tekstovi o savremenom srpskom filmu 2010-2023. He is currently employed as a researcher at the University of Zurich, where he is preparing a PhD dissertation under the supervision of Volker Pantenburg (UZH) and Pavle Levi (Stanford University).","url":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/author\/nikola_radic\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5741","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5741"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5741\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5760,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5741\/revisions\/5760"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5759"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5741"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5741"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/filmoskopija.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5741"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}