Posle godišnjice mature, četvoro prijatelja iz detinjstva nastavlja proslavu u stanu, gde bezazleni razgovori postepeno otkrivaju pukotine njihovih veza. U svom drugom kratkometražnom filmu After (2025, 20’), prikazanom na nedavno završenom Bašta Festu, Đorđe Vojvodić pažnju usmerava na napetost između izgovorenog i prećutanog, koja će do kraja filma kulminirati zamenom partnera na jedno veče.

Film se dosledno drži odnosa između muškaraca i žena. Svi likovi svedeni su na svoje mesto u složenoj mreži partnerskih odnosa, ali ih to ne čini jednodimenzionalnim. O njima zapravo saznajemo vrlo malo, ali kada se kroz usputne komentare, poglede i izraze lica otkriju neostvarena želja za detetom, neverstvo ili ljubomora, stičemo utisak da ih odavno poznajemo. Vojvodić ne objašnjava svoje junake, već dopušta da ih upoznajemo onako kako upoznajemo ljude u stvarnosti.

Dijalozi su prirodni, i upravo oni i pokreću radnju, postepeno se transformišući iz neobaveznih razgovora u sugestivno zadirkivanje i optužbe. Napetosti osim dijaloga doprinosi i tehno muzika koju puštaju dok igraju. Glumački ansambl (Iva Ilinčić, Miona Marković, Nedim Nezirović, Aleksandar Vučković) nosi čitav film, dok kamera protagoniste uporno drži u fokusu, odbijajući čak i da prikaže umetničku sliku na zidu dok je dve junakinje komentarišu.

After je upečatljivo milenijalski film: ne samo zbog generacije kojoj pripadaju autor i glumačka postava, već pre svega zbog svog senzibiliteta. O osećanjima se retko govori direktno; ona se otkrivaju kroz smeh, duge pauze i komentare drugih. Nalik prozi Sali Runi, upleteni odnosi ostaju složeniji od onog izgovorenog. Do kraja filma ne saznamo da li smo prisustvovali sudbonosnom trenutku preokreta dve veze ili samo običnoj pijanoj noći za koju će se svi sutradan pretvarati da je se ne sećaju.

Naslovna fotografija iz filma After: Bašta Fest Promo.