Yugo Florida: Yugo će promeniti sve?

NASLOV: Yugo Florida / REŽIJA: Vladimir Tagić / SCENARIO: Vladimir Tagić, Milan Ramšak Marković  / ULOGE: Andrija Kuzmanović, Nikola Pejaković i dr. / TRAJANJE: 112’ / DRŽAVA: Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Bugarska, Francuska / GODINA: 2025.

Premijerno prikazan na 31. Festivalu autorskog filma, prvi dugometražni film Vladimira Tagića—poznatog po serijama Jutro će promeniti sve (2018, ko-autor Goran Stanković) i Sablja (2024, ko-autor Goran Stanković)— na platno donosi sloj intime. Zasnovan na rediteljevom ličnom iskustvu sa ocem, film nas uvodi u otuđeni svet dvojice protagonista. Radnju pratimo iz ugla sina Zorana (Andrija Kuzmanović), stalno ukočenog i hronično neispavanog tridesetpetogodišnjaka koji radi posao koji ga ne ispunjava. Ta distanca spram okruženja preslikana je i na odnos sa ocem Vesom (Nikola Pejaković), sa kojim se nije video mesecima. Tek kada saznaje da je otac oboleo od raka, njih dvojica ponovo ulaze u zajednički prostor. U tom trenutku se neočekivano otvara prilika za novu, krhku formu bliskosti.

Film balansira na liniji između otuđenosti, besmisla i naglo izronjenih emocija. Ton je suzdržan, likovi retko transparentno izgovaraju ono što osećaju, govoreći mnogo više kroz gest, pogled, pauzu. Prisustvo nenametljivog, apsurdnog humora razbija težinu tematike i daje autentičnost njihovom odnosu. Tagić prikazuje sumornu, ali prepoznatljivu Srbiju — odraz pukotina zdravstvenog sistema, sivilo beogradskih ulica i letargiju ljudi zapelih između prošlosti i budućnosti. Kao i u seriji Jutro će promeniti sve, jedan od centralnih motiva je odrastanje odraslog čoveka. Zoran se uporno vrpolji u životu koji nikako da mu postane udoban. 

Kroz Vesino iskustvo u državnoj bolnici film jasno, ali suptilno, kritikuje zdravstveni sistem. Birokratizovan i distanciran odnos medicinskog osoblja dolazi do izražaja baš u trenucima kada je čovek najranjiviji. Iako ni sam nije u zavidnoj finansijskoj situaciji, Zoran sa majkom i nekadašnjom Vesinom ženom (Snježana Sinovčić–Šiškov) čini sve da ocu pruži koliko-toliko dostojnije lečenje u privatnoj klinici, gde je prostor uredniji, a sestra (Jovana Stojiljković)  ljubaznija, premda se i tamo oseća hladnoća. 

Kuzmanović briljira u ulozi sina čija je emocionalna blokada stalno prisutna, ali teško uhvatljiva. Njegovi odnosi su površni, počivaju na kratkoročnim zadovoljstvima, a susret sa nekadašnjom ljubavlju Tamarom (Hana Selimović) otkriva koliko je zapravo sličan svom ocu. Zoran beži od bliskosti, čak i kada je dugo priželjkuje, dok nakupljenu frustraciju kompenzuje seksualnim telefonskim prepiskama. Usamljen u svom svetu, Zoran radi kao noćni čuvar u rijaliti programu nalik Velikom bratu, gde zapisuje ponašanje učesnika dok spavaju. Tagić time dotiče besmisao rijaliti kulture i emocionalnog iscrpljenja koje ona donosi, bez potrebe da temu razvije do kraja.

Pejaković kao Vesa pruža snažan, čvrst portret tvrdoglavog čoveka, kojeg je život učinio grubim i zatvorenim. Njegova vezanost za Yugo Floridu odiše simbolikom. Zastarela Florida je automobil koji, baš kao i svojeglavi i ogorčeni Vesa, pripada nekom prošlom vremenu, ali upravo u vožnji tim automobilom dolazi do prvog istinskog povezivanja oca i sina. Stari auto nameće se kao zajednički prostor iz kog ne mogu da pobegnu, i upravo se iz te nemogućnosti rađa bliskost. Između nostalgije i melanholije, Florida postaje i simbol krhkog sistema, sputanih očekivanja jedne generacije i egzistencije koja se održava uprkos svemu. Scene vožnje prikazuju kako se tišina pretvara u šalu, šala u prepirku, prepirka u nežnost koju obojica jedva prepoznaju. Zoran i Vesa zapravo se upoznaju tek sada, u trenutku kada jedan od njih odlazi. Film ne beži od prikaza stida i srama, onog osećaja kada moramo da priznamo da ne možemo sami.

Film počinje u 4:3 formatu, koji naglašava emocionalnu skučenost i suzdržanost likova, dok prelaz na 16:9 prati trenutak njihovog oslobađanja. Paleta boja u hladnim i neutralnim zemljanim tonovima naglašava osećaj banalne svakodnevnice i besmisla, dok muzika, sastavljena pretežno od poznatih folk i pop pesama, unosi dozu bliskosti i nostalgije koja dodatno osvetljava njihove karaktere. 

Kako film odmiče, nelagodnost između Zorana i Vese biva sve manja, toplina sve veća. Yugo Florida se završava zrnom nade — ne velikim, ne sentimentalnim, već realnim. 

Naslovna fotografija: Festival autorskog filma Promo.