Izolacija: Čovek ili medved?

NASLOV: Izolacija / REŽIJA: Marko Backović / SCENARIO: Marko Backović, Marko Jocić / ULOGE: Miloš Biković, Milena Predić, Matea Milosavljević, Milutin Dapčević, Anica Dobra i dr. / TRAJANJE: 82’ / DRŽAVA: Srbija / GODINA: 2024.

Preko trnja do novog srpskog komercijalnog filma, Izolacija Marka Backovića osvaja meta-horizonte regionalnih bioskopa. Na raskršću misterije, trilera i survival horora nalazimo protagonistu Jovana (Miloš Biković), zbunjivog biologa nenametljive pojave koji pod neobjašnjenim okolnostima izučava tajnovitu prirodu jedne zabačene šume. Smešten u montažnu kolibu okruženu avetinjsko zelenim četinarima, njegova svakodnevica odvija se između divljine i sigurnosnih kamera koje postavlja kako bi posmatrao floru i faunu predela. Na svu začudnost netaknutog luga, Jovan počinje da viđa i neobičnog čoveka u žutoj kabanici koji se vitla oko njegovog bungalova.

Iz sekunde u sekundu Jovanove filmske egzistencije, njegova paranoja u prirodnjačkoj samici sve više raste. Tokom perioda boravka u izolaciji, gledalac je s vremena na vreme vraćen u Jovanovu sadašnjost van šumskog skrovišta. Implicirano je da je protagonista optužen za nepoznati zločin i sada opravdava svoje postupke en tête-à-tête sa sudskom psihijatricom (Milena Predić), prepričavajući joj svoju svakodnevnu rutinu na dužnosti. Bitemporalnost u filmskoj naraciji dozvoljava reditelju da izgradi dve zasebne žanrovske stvarnosti – jedna, otelotvorena u šumi, čita se kao psihološki horor vođen saspensom, dok se druga, u zatvorskoj samici, artikuliše kroz pregršt naglašenih stereotipa iz kriminalističkih serija. Kako Jovanovo psihosomatsko stanje postaje sve rastrzanije, granice između prošlosti, sadašnjosti, uobrazilje, sna i istine sve su zamagljenije. Ovo rastvaranje Jovanove psihe praćeno je nijansiranim i slojevitim tretmanom zvuka, a pažljiv izbor valera doprinosi zloslutnosti pejzaža.

I sve to, pred očima nasamarenog gledaoca, pada u vodu kada se desi neočekivani preokret u drugoj trećini filma. (Zbog prirode ovog „vrućeg krompira“, najbolje je da, u prećutnom dogovoru između filma i njegovih dosadašnjih svedoka, ostane sakriven od buduće publike.) Da se reditelj zadržao na teritoriji eko-horora ili egzistencijalne drame o odnosu čoveka i životne sredine, i dalje ne bi postojao razlog da se posle gledanja filma bude nezadovoljan.

Izolacija bi bio dobar, pa i odličan običan horor film. Domaća scena za pristupačnom nedvosmislenošću žanra vapi koliko i za nešto inteligentnijim, ali tržišno konkurentnim radovima. Backović u velikoj meri nalazi način da premosti jaz između sapunjavih pozorišnih adaptacija i udaljene autorske vizije umetničkog filma koji stoje kao dve protivteže regionalne kinematografije. Reditelj uspeva da zagolica, pa i da ozbiljnije uroni u problematiku lokalnog i sadašnjeg, i to bez (re)konstrukcije (ne)postojeće herojske prošlosti i bez ponovne instrumentalizacije ratnih trauma prošlog veka. Izolacija je po svim parametrima aktuelan film. Ono što se inicijalno može činiti kao praćakanje u želji da se sustigne Holivud, u raspletu se pretvara u veštu, iako prenaglašenu, alegoriju savremenog medijskog sveta.

Skoro da ne postoji bolji način kratkotrajnog zamaskiravanja autorskih intencija nego lukavim izborom glumačke postave. Ko ima tu moć, ako ne glumac čije momačko lice čuči u kolektivnoj svesti stasavajuće generacije mladih kao sastavni deo njihovih prvih kinematografskih iskustava? Podrazumeva se da bi oni, (Monte)videvši njegov već uveliko prepoznatljiv lik na bilbordu, otišli na projekciju sa idejom da će gledati jednog klasičnog „Bikovića“. Ne postižući, naravno, pop-kulturnu asocijativnost koja ide uz pominjanje junaka žanra poput Džekija Čena ili Žan-Kloda Van Dama, „Biković“ ipak nosi određenu težinu, ili možda pre lakoću gledalačkog očekivanja. Uprkos tome, sakriven iza teget vetrovke i naočara tananih okvira, ovde gledaocima dopušta da, barem na ograničen vremenski period, zaista zaboravi da je on Biković. Reditelj ovom „crvenom haringom“ u glumačkoj postavi sebi obezbeđuje znatno više subverzivnosti nego što bi to inače bio slučaj u filmu sa ovolikim publicitetom.

Istina je, deo šarma Izolacije leži u iščekivanju skoro pa u potpunosti nepredvidivog raspleta. Bilo bi preterano reći da je celokupno kreativno uporište filma u šokantnom raspredanju zamršene fabule, ali u pitanju jeste ostvarenje čiji će se status u kulturi vremenom transformisati i solidifikovati, znatno drugačije od inicijalne recepcije nakon njegove premijere. S druge strane, tek tada, kada Izolacija postane deo urbanih filmskih legendi, moći će na pravi način da se razume donekle vratolomni poduhvat njenog autora. Jačina originalnog gledalačkog utiska ostavlja nas podjednako psihološko iscrpljenim kao Jovana, dok se, u duhu nedavno prohujale internet debate, pitamo da li bismo radije bili ostavljeni na milost i nemilost čoveka ili medveda.

   Tekst je nastao zahvaljujući podršci udruženja UFUS AFA Zaštita koje je podržalo projekat „Filmoskopija“ na Konkursu za kulturna davanja za 2024. godinu.

Naslovna fotografija iz filma Izolacija: Viktorija Film Promo.