Za danas toliko: Život je lijep, život je sada

NASLOV: Za danas toliko / SCENARIO I REŽIJA: Marko Đorđević / ULOGE: Filip Đurić, Ivana Vuković, Nikola Rakočević, Goran Bogdan, Miona Pejaković, Milica Jovanović i dr. / TRAJANJE: 105’ / DRŽAVA: Srbija / GODINA: 2024.

Za danas toliko, čija je premijera nedavno održana na ovogodišnjem, 52. FEST-u, jedan je od najautentičnijih srpskih filmova decenije, pa ne čudi ni oduševljenje publike, a ni činjenica da je film Marka Đorđevića sa FEST-a poneo Politikinu nagradu Milutin Čolić za najbolji srpski film.

Reditelj koji nam je već poznat po filmu sličnog humora, Moj jutarnji smeh, iznova potvrđuje snalažljivost između komičnog i tragičnog; snalažljivost kojom odišu njegovi filmovi, ali ne i njihovi akteri. Moca (Filip Đurić), Vaske (Nikola Rakočević) i Višnja (Ivana Vuković) su dva brata i sestra kojima se život odraslih, izgleda, naglo i neočekivano dogodio, a kroz koji oni uspešno plivaju… na mišiće. Ovo troje odrasle dece koji prioritizuju čupavce i preferiraju nadimke umesto imena kriju i emotivno kompleksne situacije poput suočavanja sa smrću, anksioznosti (od vožnje, pred ispit), koje reditelj otkriva isto onoliko pažljivo koliko ih je i zataškao. Već je od filma Moj jutarnji smeh bilo jasno da Đorđevića zanimaju svakodnevne situacije u kojima bi svi, a pogotovo odrasli, već trebalo da su profesionalci. Međutim, potpuna zaleđenost Đorđevićevih likova pred naizgled banalnim situacijama služi kao komično olakšanje: na isti način na koji nam je bliska Dejanova (Đurić) socijalna nesnađenost u Mom jutarnjem smehu, bliska nam je i Mocina spontanost. Sličnom neposrednošću, ali i glumačkim profesionalizmom, pleni svaki lik-glumac iz Za danas toliko, a čini se i da je težište samog filma rad sa glumcima – u potpunosti prirodan, kao da se radi o statistima i naturščicima. Stoga ne iznenađuje odavanje počasti glumi i pozorištu u sceni komemoracije za Kiku, lik koji je omaž Slavici Urošević Slaji. Ova scena predstavlja stapanje dokumentarnog i fiktivnog, budući da su statisti, a i neki od glumaca, zaista prisustvovali ondašnjoj komemoraciji u čast Slaje. Pored sale Doma omladine i kragujevačkih tablica, Kragujevac je, iako i sâm jedan od likova, skriven u neglamuroznu letnju svakodnevicu veoma pažljivo odabranih detalja poput rasparenih baštenskih stolica. I Đorđevićev dijalog je rasparen kreativnim vizuelnim rešenjima i pomoću izvanrednog dizajna zvuka koji doprinosi realističnosti filma. Tako, na primer, dok čujemo Mocinu ćerku (Miona Pejković) i kumu (Darija Nešić) kako razgovaraju van kadra, paralelno čujemo (i vidimo) Mocu koji se raspravlja sam sa sobom, dok nervozno pokušava da upali auto od kog ima strah.

Bilo da se radi o bezazlenim situacijama ili onim ozbiljnim, poput scene u kojoj kum (Goran Bogdan) konačno pita Mocu o smrti njegove žene, reditelj fizičkom komedijom ili preteranim, zbunjenim trabunjanjem, iznova ubeđuje publiku da će sve biti u redu. U Za danas toliko, sve na kraju i bude u redu: u filmu na čijem posteru svi hodaju ka suncu, filmu čije su izrazito tople boje poput filtera ružičastih naočara, filmu u kom se stalno peva i u kom je vrhunac svega, naizgled, dolazak struje u lokalnoj kafani, sve, ali baš sve, razrešava se pozitivno. Takav ishod situacija, kao i scene u kojima nas reditelj podseća na vreme u kom je bilo bezbrižno ostaviti svoje dete da se igra u tuđem dvorištu, neophodne su u kontekstu turbulentne i zastrašujuće, nasiljem zagađene današnjice.

Za danas toliko ne samo da se bori protiv trenutne nečistote sveta već je, emotivnom složenošću likova izaziva, izazivajući u isto vreme kod gledaoca određeni vid katarze (i zaista, većinski deo publike na premijeri, do kraja filma, plače). Ova katarza možda se ogleda u konačnom shvatanju rediteljeve poruke, a koja se krije u tekstu jedne od pesama-likova Đorđevićevog filma, pesmi Kemala Montena čiji tekst između ostalog glasi: Život je lijep, život je sada.

   Tekst je nastao zahvaljujući podršci udruženja UFUS AFA Zaštita koje je podržalo projekat „Filmoskopija“ na Konkursu za kulturna davanja za 2024. godinu.

Fotografija iz filma Za danas toliko: FEST Promo.