Mlade majke: Linije strepnje, linije nade

NASLOV: Mlade majke (Jeunes mères) / REŽIJA I SCENARIO: Žan-Pjer Darden, Lik Darden / ULOGE: Babet Verbek, Elsa Uben, Lisi Lariel, Žanaina Aloj, Samia Hilmi, Ginter Dire i dr. / TRAJANJE: 106’ / DRŽAVA: Belgija, Francuska / GODINA: 2025.

Već prvim kadrom filma Mlade majke, laureata za najbolji scenario u Kanu, braća Darden nas pripremaju na iskustvo koje manje liči na klasično filmsko, a više na komad stvarnosti. Bez pripreme, bez uvodnih kadrova koji bi nam postepeno predstavili filmski svet i prostor, smesta smo bačeni u središte radnje — tik uz tinejdžerku u agoniji koju posmatramo u krupnom planu. Sa kime razgovara? Koga to nervozno očekuje? Zbunjenost postaje još veća kada se plan blago raširi i otkrije nam da je Žesika (Babet Verbek) u poodmakloj trudnoći.

Žesika boravi u prihvatilištu za mlade majke zajedno sa još četiri tinejdžerke, gde ih stručan, isključivo ženski tim priprema za majčinstvo i budući život. Dok je Naimi (Samia Hilmi) posvećen mali ali inspirativan komad screentime-a, preostale četiri narativne linije ravnomerno se prepliću kroz film. Fragmenti života protagonistkinja upućuju na mnogobrojne probleme: Žesika pokušava da se poveže sa biološkom majkom koja je odbacuje; Perla (Lisi Lariel) veruje da će beba spasiti njen odnos sa potpuno nezainteresovanim Robenom (Ginter Dire); Arijan (Žanaina Aloj) je u konfliktu sa nasilnom majkom alkoholičarkom koja je nagovara da se vrati kući; Žili (Elsa Uben) strahuje od povratka zavisnosti od droge dok se priprema za porodični život.

Premda višelinijska narativna struktura često predstavlja dramaturški izazov, ritam Mladih majki ostaje ujednačen. Posmatrane odvojeno, četiri priče razvijale bi se sličnim tokom. Tenzija uspostavljena na početku javlja se u uvodnim momentima svake linije: Žesika paniči jer ne oseća bebine pokrete, a potom ujeda medicinsku sestru; Perla se onesvešćuje; Arijan se uplaši kada se na vratima pojavi nasilni bivši partner njene majke; Žili doživljava anksiozni napad pred izlazak u spoljašnji svet. Njihovi životi zatim nastavljaju da se razvijaju dinamično, sve dok napetost pred sam kraj filma ne popusti, nudeći relativno pozitivno razrešenje svakoj junakinji. Zbog toga, kada se narativne linije isprepletu, svaka ostaje podjednako upečatljiva i neizvesna.

Ipak, protagonistkinje i njihove situacije previše su kompleksne da bi se u potpunosti obradile u filmu ovog formata. Sve do sada, filmovi braće Darden pratili su jedan (Rozeta [Rosetta] iz 1999.; Dva dana, jedna noć [Deux jours, une nuit] iz 2014.), eventualno dva lika (Tori i Lokita [Tori et Lokita] iz 2022.), te je nužno da će filmu Mlade majke nedostajati fokusiranost koju su prethodno usavršili. Međutim, to ne znači da je ovaj ansambl film manje uspešan — on jednostavno ima drugačiji cilj. Umesto detaljnog portreta izolovanog slučaja, ovde autori oslikavaju mnoštvo sudbina i nevolja koje mogu da zadese lica iste ranjive grupe (u ovom slučaju mlade majke). U tom smislu, oni nude širi društveni kontekst i veću mogućnost poistovećivanja sa junakinjama.

Mlada glumačka postava donosi izuzetno uverljive interpretacije. Naturalistički pristup filmu proteže se i na glumu koja je suzdržana, a istovremeno uspeva da prikaže širok spektar emocija mladih devojaka, praktično devojčica, lišenih roditeljske podrške, finansijske sigurnosti i partnera sa kojima bi podelile odgovornost (Žili je jedina koja može da se osloni na svog brižnog i posvećenog momka). Posebno se izdvaja Lisi Lariel, najmlađa glumica sa najmanje prethodnog iskustva, koja autentično oslikava Perlinu temperamentnost.

Rediteljski tretman tipično je dardenovski — autori nemaju za cilj da impresioniraju publiku stilskim intervencijama i tehničkom virtuoznošću. Težnja ka realizmu se vidi u njihovom nastojanju da budu što neposredniji: dugi kadar, prirodno svetlo i odsustvo ekstradijegetičke muzike. Kamera iz ruke odražava nestabilnost unutrašnjeg sveta junakinja i pojačava osećaj uvek prisutne nelagode. Ritam nije manipulisan rezovima, već je vođen dinamikom glumačke igre koju kamera prati u dugom, kontinuiranom kadru, beležeći radnju u realnom trajanju. Putujući kroz prostor, kamera je bukvalno prilepljena za radnju i hvata svaki glumački gest.

Iako prilično surov, film Mlade majke je iznenađujuće optimističan u odnosu na veći deo opusa braće Darden. Prihvatilište koje okuplja sve junakinje postaje ključni prostor njihove emancipacije: uz adekvatnu sistemsku podršku i osećaj zajedništva, devojke mogu da se nadaju boljem životu. Atmosfera osciluje između strepnje i trenutaka nežnosti, dok kraj ostavlja prostor da svaka od njih izabere sopstveni put, uprkos traumama iz prošlosti i odgovornostima koje nadilaze njih same. Razigrana Mocartova kompozicija koja se preliva u odjavnu špicu prati junakinje na njihov i dalje nepredvidiv, ali sada sigurniji put.

Naslovna fotografija iz filma Mlade majke: Beograd Film Festival Promo.