Vanja Hovan: „Novi Sad Film Festival doživljavamo kao igralište“

Vanja Hovan, autor igranog filma Grande Punto (2018), od prošle godine je i osnivač-direktor Novi Sad Film Festivala, internacionalnog takmičarskog festivala prvog i drugog filma. Pred kraj ovogodišnjeg izdanja (18-22. septembar), na kome je nagrada za najbolji film dodeljena filmu Njeno telo (Her Body, Natali Cisarovska, 2023), sa Hovanom smo razgovarali o nastanku festivala, njegovom doprinosu domaćoj filmskoj sceni, kao i o fokusu na mladu, srednjoškolsku i studentsku novosadsku publiku.

Beogradski filmski festivali postoje već nekoliko decenija. Zbog čega to nije slučaj u Novom Sadu i šta je bila inicijativa za konačno pokretanje filmskog festivala igranog filma u Novom Sadu?

Ne bih stvar nazvao „konačnim pokretanjem“. Novi Sad je i ranije imao filmske festivale većeg formata, ali to svakako jeste dobro pitanje. Činjenica je da je gradu bio potreban festival sličan NSFF-u. U toj atmosferi, naša ideja i naš koncept dobili su šansu.

Da li je festival nastao iz potrebe da se stvori određena publika ili je ta publika već postojala?

Deo publike sigurno jeste postojao. Novosađani, iako ponekad stidljivi, jesu poštovaoci kulture, pogotovo filmske. Naš zadatak je da im pružimo svež sadržaj zbog kog bi mogli ponovo da dođu u bioskope, ali i da izgradimo novu, mladu publiku, koja tek treba da oformi odnos prema filmu. To gradimo i kroz studentsku, a naročito kroz srednjoškolsku selekciju, zbog kojih smo veoma uzbuđeni i ponosni. Njihova energija je neopisiva. Znaju da prepoznaju, uvaže i iskreno učestvuju u pažnji koju im pružamo, a vraćaju je mnogostruko. To smo svi osetili za vreme festivala, a možda najviše na ceremoniji dodele nagrada.

Među brojnim nagradama koje dodeljujete ističe se ona za doprinos domaćoj kinematografiji. Da li je i ideja samog festivala da doprinose domaćoj kinematografiji?

Naravno. Mi smo odrasli u ovoj kulturi. Baveći se filmom, učili smo i slušali o svetskoj kinematografiji. Sada imamo šansu da deo tog filmskog sveta dovedemo u Novi Sad, da ga direktno osetimo, ali i da na taj način predstavimo našu kinematografiju. Imamo priliku da uporedimo svetsku sa našom kinematografijom i pokušamo da napravimo atmosferu za zajednički razvoj. Danas je svetsko tržište mnogo više usmereno ka globalnom. Meni se to dopada i mislim da to treba iskoristiti, ali ne mislim da treba zanemariti svoje kulturno nasleđe. Naprotiv, smatram da treba iskoristiti ovaj momenat i našu kinematografiju plasirati još više u svetu. Pored laureata za doprinos nacionalnoj kinematografiji, uvek imamo i jedan domaći film u takmičarskoj internacionalnoj selekciji, ali i revijalnu selekciju „A sad novi“ koja još više lokalizuje stvar i promoviše novosadsku kinematografiju. Sve to gledaju gosti i učesnici festivala koji dolaze iz inostranstva i te utiske nose sa sobom.

U ovogodišnjoj seleciji našli su se i filmovi iz Indije, Saudijske Arabije, Irana… Da li uvrštavanjem filmova iz zemalja koje su u našem regionu manje zastupljene pokušavate da nadomestite prazninu u filmskom programu koji nam je dostupan?

Ne mislim da je u pitanju filmska praznina. Imam utisak da u današnjem društvu praznina može da postoji samo emotivno, sadržajno ne. To može da bude i nastavak prethodnog odgovora. Mislim da je svet danas „globalniji“ nego ikada. Na konzumentu je da odabere šta želi da konzumira, a to u gomili svega može da bude izazovno i podložno manipulaciji. Mi želimo da ponudimo sadržaj za koji mislimo da je istovremeno komercijalno zabavan i autorski kvalitetan, a koji, ako ga mi ne dovedemo, nikad neće stići ni do Novog Sada, ni verovatno do istočne Evrope. Prošle godine smo, između ostalog, imali i filmove iz Japana i Argentine.

Kao još jednu novinu, ove godine ste uveli selekciju Game Cinematics. Zbog čega je bilo bitno istaći povezanost gejming i filmske industrije?

Novi Sad trenutno baš ne može da se pohvali jakom filmskom industrijom, ali može veoma jakim IT sektorom i studijama za gejming i vizuelne efekte. Spajanje tog segmenta sa filmom nam je delovalo logično. To je ono što imamo. Od toga počinjemo.

Ove godine velika pažnja posvećena je i industrijskom programu festivala u kom su učestvovali i neki od svetski poznatih festivala poput estonskog Tallinn Black Nights. Koliko je ovaj program važan za sam festival i za naš film?

Mislim da je Industry program veoma bitan i za NSFF, ali i za nacionalnu i regionalnu kinematografiju. To je prostor za razmenu iskustava sa referentnijim filmskim entitetima. Mi želimo da učimo, razvijamo taj prostor i zajedno kreiramo potentnu atmosferu za dalji razvoj filma kako kod nas, tako i internacionalno. Industry program jeste odlična šansa da se naša kinematografija razvija ravnopravno sa internacionalnom.

Novi Sad je studentski grad, grad mladih. Planirate li i neki edukativni program u u sklopu narednih izdanja?

Planiramo mnogo toga. Tek smo počeli. Doživljavamo NSFF kao ogromno igralište. Veoma smo srećni i uzbuđeni. Pitanje je koliko ćemo uspeti da ga iskoristimo. Naravno, u početku veliki deo zavisi i od formalne podrške, bez koje ne bismo ni postojali

Ove godine smo imali priliku da vidimo i godinama „skrivenu“ letnju pozornicu Kulturnog centra. Da li mislite da bi Novi Sad Film Festival mogao da oživi i druge zapuštene bioskopske lokacije poput bioskopa Jadran za kojim su Novosađani izuzetno nostalgični?

Korak po korak.

Nedavno je završeno drugo izdanje Novi Sad Film Festivala. Ima li napretka u odnosu na prethodnu godinu i šta su prognoze za 2025.?

Napredak je iznenadio i nas same. Cilj nam je bio da se popnemo jednu stepenicu naviše, a utisak je da smo krenuli liftom. Ako bismo sve ovo uspeli da ponovimo sledeće godine, uz nijansu manje utrošene energije, bili bismo presrećni.

Fotografija Vanje Hovana: Vladimir Veličković.