Tinejdžerski seks i smrt u Kampu Mijazma: Meta male smrti

NASLOV: Tinejdžerski seks i smrt u Kampu Mijazma (Teenage Sex and Death at Camp Miasma) / REŽIJA I SCENARIO: Džejn Šonbrun / ULOGE: Hana Ajnbinder, Džilijan Anderson, Džek Hejven, Amanda Fiks, Kvintesa Svindel i dr. / TRAJANJE: 112’ / DRŽAVA: Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD / GODINA: 2026.

Dok budete gledali Tinejdžerski seks i smrt u Kampu Mijazma (u našim bioskopima od 10. septembra nakon regionalne premijere na Sarajevo Film Festivalu), okruženi, poput rasutih konfeta, mnoštvom najrazličitije brze hrane, slatkiša i bombona, možda ćete poželeti da zapišete i par puta podvučete nešto poput reči „čežnja”. Možda i nećete, ali će mnogi kritičari to zasigurno učiniti, dopisujući još: „gnjecavo”, „krvavo”, „nadrealno”, „kemp”. Pridružiće im se i mladi filmski stvaraoci pred kojima stoji izazov snimanja novog nastavka popularne iako problematične horor franšize Kamp Mijazma (Rej Blanšar, 1983).

Radnja prati kvir indi rediteljku Kris (Hana Ajnbinder) čiji se prvi film, opisan kao „Psiho iz perspektive zavese za tuš”, bavi odnosom kvir identiteta i kulturoloških prikaza monstruoznosti. Angažovana kako bi udahnula novi život Kampu Mijazma—kultnom slešer serijalu iz 1980-ih koji podseća na klasike kao što su Petak 13. (Friday the 13th, Šon S. Kaningam, 1980) ili Kamp za prespavati (Sleepaway Camp, Robert Hilcik, 1983)—Kris se nada da će privoleti Bili Presli (Džilijan Anderson), originalnu poslednju devojku, da se pridruži projektu.

Intertekstualnost se ne ograničava na već pomenute naslove jer su reference sveprisutne: od romanse u izolovanom monumentalnom prostoru u stilu Porteta devojke u plamenu (Portrait of a Lady on Fire, Selin Sijama, 2019), gde postojite samo vi i osoba za kojom žudite, preko linčovske začudnosti i zamrljanog blistavog kolorita koji sve obavija snolikim i fantastičnim, te cameo pojavljivanja Patrika Fišlera poznatog po legendarnoj ulozi u Bulevaru zvezda (Mulholland Drive, Dejvid Linč, 2001) pa sve do metatekstualnog pominjanja kraljica vriska Džejmi Li Kertis i Niv Kembel. 

Kao i u pređašnjim ostvarenjima, Šonbrun se i ovde bavi pitanjima bliskim sopstvenom biću. Kroz lik Male Smrti (Džek Hejven), glavnog negativca u paralelnoj dimenziji Kampa Mijazma, vraća se temama rodne disforije, restriktivnosti binarnih podela, samootuđivanja, društvene odbačenosti i traumatičnih iskustava. Tako imaginarni reditelj Rej Blanšar zapravo nosi ime kontroverznog seksologa čiji radovi propagiraju štetne narative i negativna uverenja o trans pojedincima. Dekonstruišući istorijski ustaljen horor postupak razotkrivanja ubice na način koji odražava transfobične obrasce—Norman Bejts, Bufalo Bil i Anđela Bejker izranjaju kao najupečatljiviji primeri—Tinejdžerski seks odvažno prisvaja mesta unutar normativnih okvira, stvarajući prostor za inkluzivnije priče. 

Mala Smrt, naravno, aludira na pojam „la petite mort”, eufemizam za orgazam. Kada u prepoznatljivom vinilnom odelu sa ventilacionim otvorom preko lica krene u svoj konačni pokolj—kadar-sekvencu praćenu pesmom A Long December—film odista dostiže svojevrstan vrhunac.

Zazivajući duh Norme Dezmond, Anderson u raskošnim bundama i sa veličanstvenim turbanima na glavi maestralno tumači zanosnu i grandioznu Bili. Upravo je njena mlađa verzija (Amanda Fiks) prvobitno očarala Kris, kojoj je to, po njenim rečima, bilo „kvir buđenje”. Međutim, tu se krije još nešto — pogled Bili u završnoj sceni, dok biva ubijena usred seksa koji je zapravo silovanje, ostao je zauvek urezan u Krisinoj svesti. Opsednuta, Kris će provesti formativne godine iznova gledajući svaki horor film na koji naiđe. Kao i u I Saw the TV Glow (2024), Šonbrun se osvrće na načine na koje nas pop-kultura i mediji oblikuju, a fiktivni svetovi bivaju stvarniji od realnosti, nalik vlastitim alternativnim univerzumima gde se možemo sakriti. Čarolija bega u izmaštano i ljubav prema filmu vešto su isprepletane unutar narativne niti VHS nostalgijom, taktilnošću filmskih traka i sentimentalnošću za DVD-jevima.

Kris čezne da i sama iskusi taj pogled, da bude protagonista filma i konačno doživi malu smrt. Da bude i žrtva i ubica, i objekat posmatranja i posmatrač, drugim rečima: „Psiho iz perspektive zavese za tuš”. Premda i sama zna da je to upitno i mizogino, imenovati fantaziju naglas i prihvatiti je—naročito budući da nas svet u kome živimo kulturno i društveno uslovljava, nemalo i kroz filmove koji erotizuju žensku submisivnost—možda je oslobađajući čin preuzimanja kontrole: „Ako postane suviše stvarno, uvek možeš da isključiš”.

Bombone kao motiv prisutne su od početka i, kao što niko ne čita sastav na poleđini šarenih pakovanja Skitlsa, tako možda i ova kritika može da se ostavi za posle projekcije, jer se Tinejdžerskom seksu i smrti u Kampu Mijazma mora jednostavno i u potpunosti prepustiti kako bi se u njemu istinski uživalo.

Naslovna fotografija iz filma Tinejdžerski seks i smrt u Kampu Mijazma: ©MUBI, Sarajevo Film Festival Promo.