Sorella di Clausura: Predmet Steline želje

NASLOV: Sorella di Clausura / REŽIJA: Ivana Mladenović / SCENARIO: Ivana Mladenović, Momir Milošević, Adrijan Skjop / ULOGE: Katja Paskariju, Ćendana Trifan, Miodrag Mladenović i dr. / TRAJANJE: 107’ / DRŽAVA: Rumunija, Srbija, Italija, Španija / GODINA: 2025.

Šta biste vi učinili kako biste otišli na koncert pevača koga obožavate? Da li biste ukrali ujakovu penziju od koje čitava porodica preživljava? To je upravo ono što čini tridesetšestogodišnja Stela (Katja Paskariju), protagonistkinja četvrtog filma srpsko-rumunske rediteljke Ivane Mladenović. Zaljubljena, zapravo opsednuta folk senzacijom Bobanom (Miodrag Mladenović) od svoje dvanaeste godine, Stela će učiniti sve kako bi mu se približila. Saznaće u kom hotelu odseda, čekaće na recepciji dok je ne oteraju, zvaće uporno zahtevajući da je spoje s njegovom sobom. Kada joj se sreća konačno osmehne (ili upornost isplati), spopašće ga na izlazu iz kola, pratiće ga sve do lifta i u duhu grupija mu pokazati grudi pre nego što se vrata zatvore. Protkan suvim humorom i mnoštvom scena koje se graniče sa grotesknim i apsurdnim, film ljušti slojeve kulta slavnih, ispitujući aspekte socioseksualnog kroz prizmu marginalizovane anti-heroine koja odbija da se uklopi u društvene norme.

Godina je 2007. Oblak ekonomske krize koji se nadvija nad Rumunijom, koja tek što je postala članica Evropske unije, prvo pogađa one već u teškim materijalnim uslovima. Stela, iako obrazovana, s diplomom filologije, na probnom je radu u fabrici tekstila. S celom porodicom živi u malom, prenatrpanom stanu u Bukureštu, koji je vrlo autentično prikazan. Mirisi i teksture skoro su opipljivi. Težina prostora  u kojem nema privatnosti i gustina zagušljivog vazduha izbijaju na površinu uz pomoć žućkasto-braonkastog kolorita zagasitog kvaliteta.

Stela je nezadovoljna životom i očajna što ne može da dopre do svog idola. U pismu koje iskucava na kompjuteru koji budi nostalgiju za ranim 2000-im pominje kako je tri puta skoro izvršila samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi. Stilski, Mladenović u potpunosti uspeva da dočara dezorijentisanost i rasejanost unutrašnjeg bića, karakterističnu za neshvaćenu osobu, koja pritom pati od depresije. Dugi statični kadrovi kao i uzdržanost kamere, koja se često nalazi na određenoj distanci od subjekta, doprinose osećaju otuđenosti i odvojenosti lika od okruženja.

Stela je seksualno neiskusna, a muškarci je privlače isključivo ako barem jedan posto liče na čoveka koji je predmet njene želje. Pod društvenim pritiscima koji glase: „Imaj seks, reprodukuj se, budi kao ostali“, Stela se upušta u par avantura (odnosno pokušaja istih), ubrzo shvatajući da je to zaista ne interesuje i da joj nije potrebno, bar ne u onom obliku u kojem joj se nalaže. Nasuprot viziji seksa kao nečega oslobađajućeg, Mladenović nas podseća da je katkad u pitanju svojevrsna transakcija, da je žensko zadovoljstvo i dalje zanemareno, a da ima i onih kojima nije toliko bitan. Osim neprijatnih i nespretnih scena seksa, tu su i druge neobičnosti: povremeni skokoviti rezovi, upotreba širokougaonog objektiva, push tranzicije i posve neobjašnjiva figurica mačke koja iznenada upada i nestaje iz kadra.

Kada na scenu stupi Vera Pop (Ćendana Trifan), pevačica i samoproklamovana seks šamanka, koja uzima Stelu za svoju štićenicu, priča kreće neočekivanom putanjom. Ona obećava da će je upoznati s njenim ličnim „Bogom“ ukoliko Stela napiše knjigu: po mogućstvu ne o depresiji, samoubistvu i sličnim „mračnim temama“, već o onim „veselim i duhovitim“. Komika zaista i jeste ključna u Sorella di Clausura, sa efektnim elementima slepstika i crnog humora. Katja Paskariju briljira kao nezgrapna i cinična žena, uvek spremna da odgovori. Mladenović Sorellom zapravo nastavlja tradiciju meta-pripovedanja koju je započela u autofikciji Ivana Grozna (2019). Bobana tako igra njen otac, dok je Vera inspirisana njenom prijateljicom Ankom Pop. (Poznata pratiocima rediteljkinog rada i po u Ivani Groznoj, gde je tumačila samu sebe, upravo je Pop, pre svoje preuranjene, tragične smrti, autorki donela neobjavljeni autobiografski tekst Lilijane Peliči koji će poslužiti kao potka za scenario Sorelle).

Kada, na kraju, konačno ostvari svoj životni san i upozna ikonu kojoj se godinama klanjala, Stela ostaje nema i razočarana glamurom koji je u suštini parada lošeg ukusa. Međutim, Boban tvrdi da će i Stela, poput kaluđerica koje žive u klauzuri (manastirskoj osamljenosti), većinu vremena ćuteći, jednom zapevati, kako i one jednom godišnje horski zapevaju. Stela tvrdi da nema sluha, ali možda svet samo još nije spreman da čuje njenu pesmu.

Naslovna fotografija iz filma Sorella di Clausura: Balkanski festival filmske režije Promo.